U julu 2023. godine, Hrvatska je zabeležila stopu registrovane nezaposlenosti od 4,0 odsto, što predstavlja povećanje od 4,5 odsto u poređenju sa junom iste godine. Ove podatke je objavio Državni zavod za statistiku (DSZ) Republike Hrvatske. Ova stopa nezaposlenosti, iako se može činiti visokom, u suštini je niža u odnosu na prethodne godine, što može ukazivati na stabilniju ekonomsku situaciju.

Ukupan broj zaposlenih lica u Hrvatskoj u julu iznosio je 1.770.943. Ovaj broj pokazuje rast od 1,1 odsto u poređenju sa junom 2023. godine, kao i blagi porast od 0,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ovi podaci sugerišu da se tržište rada u Hrvatskoj postepeno oporavlja, uprkos izazovima koje je donela globalna ekonomska situacija.

Analizirajući podatke o zaposlenosti prema polu, može se primetiti da je broj zaposlenih žena iznosio 823.637, što je za 1,0 odsto više nego u junu 2023. godine, kao i za 0,5 odsto više u poređenju sa julom 2022. Ovi podaci ukazuju na postepeno povećanje broja žena u radnoj snazi, što je pozitivan trend koji doprinosi ravnopravnosti polova na tržištu rada.

Jedan od ključnih faktora koji utiču na zaposlenost u Hrvatskoj je ekonomija koja se postepeno oporavlja nakon perioda ekonomske krize izazvane pandemijom COVID-19. Mnogi sektori, kao što su turizam i usluge, koji su bili teško pogođeni tokom pandemije, sada se vraćaju na pređašnje nivoe. Turizam, kao jedan od najvažnijih sektora hrvatske ekonomije, beleži rast broja posetilaca i, samim tim, potražnju za radnom snagom.

Takođe, vlada Republike Hrvatske je preduzela određene mere za podršku zapošljavanju i smanjenje nezaposlenosti. Ove mere uključuju subvencije za zapošljavanje, obuke za nezaposlene i podsticaje za zapošljavanje mladih. Ove inicijative imaju za cilj da smanje stopu nezaposlenosti među mladima, koja je često znatno viša od nacionalnog proseka.

Uprkos ovim pozitivnim trendovima, izazovi i dalje postoje. Pored visoke stope nezaposlenosti među mladima, mnogi radnici se suočavaju sa problemima kao što su niska plata i nesigurni uslovi rada. Takođe, migracija radne snage prema zapadnim zemljama ostaje značajan problem, jer mnogi mladi ljudi traže bolje prilike za rad i život u inostranstvu.

Pored toga, inflacija i rast cena osnovnih životnih namirnica i energenata dodatno otežavaju situaciju na tržištu rada. Iako se broj zaposlenih povećava, realni prihodi mnogih radnika ne prate taj rast, što može dovesti do smanjenja kupovne moći i negativno uticati na domaću potrošnju.

U svetlu ovih izazova, potrebno je da vlada i poslodavci zajedno rade na stvaranju povoljnijeg okruženja za rad i zapošljavanje. To podrazumeva ne samo povećanje plata, već i poboljšanje uslova rada, kao i obezbeđivanje dodatnih obuka i obrazovanja za radnike kako bi se povećala njihova konkurentnost na tržištu.

Zaključno, iako je Hrvatska zabeležila određene pozitivne pomake u pogledu zaposlenosti, još uvek postoje izazovi koje je potrebno prevazići. S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju i globalne trendove, važno je da se nastavi sa reformama i inicijativama koje će doprineti smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju uslova rada za sve građane. Samo tako može se osigurati održiv i dugoročan ekonomski rast u zemlji.