U prvom kvartalu 2023. godine, Rumunija je zabeležila stopu zaposlenosti od 62,7%. Ovaj podatak predstavlja blagi pad od 0,3% u odnosu na prethodni kvartal, prema saopštenju Nacionalnog instituta za statistiku (INS) Rumunije. U zemlji sa populacijom od 8,1 miliona ljudi, aktivan radni potencijal je 7,6 miliona, dok je broj nezaposlenih osoba dostigao 506.100.

Nezaposlenost u Rumuniji iznosi 6,2%, ali se ovaj prosek značajno razlikuje među različitim demografskim grupama. Najveća stopa nezaposlenosti zabeležena je kod mladih uzrasta od 15 do 24 godine, gde je dostigla alarmantnih 24,6%. Ovaj podatak ukazuje na ozbiljne izazove s kojima se suočavaju mladi na tržištu rada, uključujući nedostatak iskustva i kvalifikacija, kao i visoke standarde koje poslodavci postavljaju.

Analizom podataka o zaposlenosti prema polu, utvrđeno je da je zaposlenost kod muškaraca viša nego kod žena. Stopa zaposlenosti među muškarcima iznosi 71,3%, dok kod žena iznosi 53,8%. Ova razlika može biti rezultat različitih faktora, uključujući društvene norme, obrazovne prilike i mogućnosti zapošljavanja koje su dostupne ženama u Rumuniji.

Pored ovih faktora, ekonomski kontekst igra ključnu ulogu u oblikovanju stope zaposlenosti. Rumunija, kao članica Evropske unije, suočava se s izazovima globalne ekonomije, uključujući inflaciju, promene u potražnji na tržištu rada i ekonomske posledice pandemije COVID-19. Ove okolnosti utiču na sposobnost poslodavaca da zapošljavaju nove radnike, kao i na spremnost radnika da se prijave za dostupne poslove.

Jedan od ključnih koraka koje vlada može preduzeti kako bi poboljšala situaciju na tržištu rada je ulaganje u obrazovanje i obuku mladih. Povećanje pristupa kvalitetnom obrazovanju može pomoći mladima da steknu potrebne veštine koje su relevantne za današnje tržište rada. Takođe, programi za obuku koji se fokusiraju na praktična znanja i veštine mogu smanjiti razliku između obrazovanja i potreba poslodavaca.

Osim obrazovanja, važno je da se stvore podsticaji za zapošljavanje mladih. To može uključivati subvencije za poslodavce koji zapošljavaju mlade, kao i programi koji nude mentorstvo i podršku za mlade preduzetnike. Ove inicijative mogu pomoći u smanjenju stope nezaposlenosti među mladima i omogućiti im da se aktivno uključe u ekonomiju.

Takođe, u kontekstu rodne ravnopravnosti, vlada bi mogla razmotriti strategije koje bi omogućile ženama da lakše uđu na tržište rada. To može uključivati podršku u obliku fleksibilnog radnog vremena, roditeljskih odmora i pristupa uslugama čuvanja dece. Ove mere bi mogle pomoći ženama da usklade profesionalne i porodične obaveze, što bi im olakšalo zaposlenje.

U zaključku, Rumunija se suočava s izazovima na tržištu rada, posebno kada je reč o zapošljavanju mladih i rodnoj ravnopravnosti. Iako su trenutni podaci o zaposlenosti zabrinjavajući, postoji potencijal za poboljšanje kroz strategije usmerene na obrazovanje, obuku i podršku zapošljavanju. Vreme je za akciju kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane Rumunije, posebno za mlade i žene na tržištu rada.