Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da je priliv stranih radnika značajno doprineo ekonomiji evrozone u poslednjih nekoliko godina. Ona je naglasila da su ovi radnici pomogli u nadoknađivanju kraćeg radnog vremena i nižih realnih plata. Lagard je iznela ovu tvrdnju tokom godišnjeg simpozijuma Federalnih rezervi u Džekson Holu, koji se održava u američkoj saveznoj državi Vajoming.

Prema njenim rečima, migracija u Evropsku uniju prošle godine dovela je do rekordnog broja stanovnika u EU, uprkos negativnom prirodnom priraštaju. Ipak, ona je ukazala na to da vlade zemalja članica EU ograničavaju nove dolaske radnika kao odgovor na nezadovoljstvo domaćeg stanovništva. Ova situacija može predstavljati izazov za budući ekonomski rast i razvoj unutar EU.

Lagard je istakla da je porast broja radnika u evrozoni bio ključni faktor koji je podržao ekonomiju EU, čak i u svetlu rastuće sklonosti ka smanjenju broja radnih sati i padu životnog standarda u nekim oblastima. Ovaj fenomen može se posmatrati kao dvostruka oštrica; dok priliv radnika može da pomogne u ublažavanju nedostatka radne snage, on takođe može izazvati tenzije unutar društva, koje su se manifestovale kroz različite oblike otpora prema imigraciji.

U svetlu ovih izazova, Lagard je naglasila važnost politike koja će omogućiti integraciju migranata u tržište rada, kao i potrebu za jačanjem konkurentnosti unutar EU. To podrazumeva ne samo privlačenje stranih radnika, već i obezbeđivanje da oni mogu da doprinesu ekonomiji na održiv način. U tom smislu, obrazovanje i obuka su ključni elementi koji mogu pomoći migrantima da se prilagode novim uslovima rada i života.

Takođe, Lagard je ukazala na to da bi se vlade zemalja članica EU trebale fokusirati na stvaranje povoljnijeg okruženja za radnike, kako domaće, tako i strane. Ovo uključuje unapređenje uslova rada, kao i pružanje podrške malim i srednjim preduzećima, koja su često motor ekonomskog rasta. Pored toga, važno je raditi na smanjenju birokratije i olakšavanju procesa zapošljavanja, što bi moglo dodatno stimulisati ekonomski razvoj.

U razgovoru o demografskim promenama, Lagard je takođe istakla da je važno razmotriti i efekte starenja populacije u Evropi. Kako se broj starijih osoba povećava, a broj radno sposobnih ljudi smanjuje, ekonomije zemalja članica EU suočavaju se s izazovima koji se tiču održivosti penzionih sistema i zdravstvene zaštite. U tom kontekstu, migracija može igrati ključnu ulogu u održavanju ravnoteže između radne snage i potreba tržišta.

Uprkos izazovima koje migracija nosi, Lagard veruje da bi pozitivni aspekti ovog fenomena mogli prevagnuti. Očekuje se da će ekonomski doprinos stranih radnika postati sve važniji u svetlu globalizacije i promena na tržištu rada. U tom smislu, potrebna je saradnja između vlada, poslodavaca i organizacija civilnog društva kako bi se stvorili uslovi za uspešnu integraciju migranata.

Na kraju, Lagard je pozvala evropske lidere da prepoznaju vrednost stranih radnika i da donesu odluke koje će omogućiti da se njihov potencijal maksimalno iskoristi. U svetlu ovih izjava, jasno je da se budućnost ekonomije evrozone može oblikovati kroz otvorenost prema migraciji i prilagodljivost tržišta rada. U tom procesu, od suštinske je važnosti osigurati da se svi radnici, bez obzira na njihov poreklo, osećaju dobrodošlo i da mogu doprineti zajednici u kojoj žive i rade.