Ruska propaganda u Srbiji prolazi kroz fazu intenzivnog širenja i jačanja uticaja u mnogim oblastima, dobijajući sistemski karakter.

Glavni kanal širenja dezinformacija predstavljaju proruski mediji poput RT Balkan i Sputnika. Prema podacima Centra za informisanje, demokratiju i građanstvo pri Američkom univerzitetu u Bugarskoj, koncentracija dezinformacija u Srbiji je 6,3 puta veća od prosečnog nivoa u zemljama Evropske unije. Istraživanje pokazuje da je više od 52% ruskog propagandnog sadržaja usmereno na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Balkan, pri čemu Srbija zauzima četvrto mesto po broju objava u odnosu na broj stanovnika. Redakcije pomenutih medija su dobro opremljene i nalaze se u Beogradu, svakodnevno nudeći sadržaj na srpskom jeziku. Multimedijalni portal RT Balkan, koji funkcioniše od 2022. godine, već je u 2023. godini prikupio 150 miliona pregleda na društvenim mrežama, dok je taj broj u 2024. udvostručen.

Tema Kosova ostaje jedno od centralnih oruđa ruske propagande. Proruski mediji intenzivno eksploatišu ovu bolnu temu za srpsko društvo, prikazujući Rusiju kao jedinog zaštitnika teritorijalnog integriteta Srbije. Sistematski se objavljuju sadržaji o navodnim pritiscima i ugnjetavanju kosovskih Srba, često sa emocionalnim tonom i etničkim tenzijama, kako bi se mobilisalo javno mnjenje.

U tom kontekstu, ministar informisanja i telekomunikacija Srbije Boris Bratina postao je ključna figura u širenju ruskog medijskog prisustva. Na nedavnoj konferenciji „Digitalna industrija industrijske Rusije“ u Nižnjem Novgorodu, najavio je otvaranje dodatnih ruskih televizijskih kanala u Srbiji. Bratina je naglasio da Srbija može mnogo da nauči od Rusije u oblastima informacionih tehnologija i veštačke inteligencije. Ova izjava izazvala je oštre kritike srpske opozicije, koja je ministra optužila za promovisanje „putinovske propagande“.

Istovremeno sa ruskom ekspanzijom, dolazi i do potiskivanja proevropskih medija. Operater Orion Telekom uklonio je proevropski kanal N1 iz svoje ponude, uprkos važećem ugovoru do marta 2026. godine. Korisnici su o isključenju kanala obavešteni svega pola sata pre njegovog uklanjanja iz programa.

Dugoročni i stabilni kanal širenja dezinformacija Moskva vidi u radu na preoblikovanju istorijskog narativa. Aleksandar Vulin, bivši šef srpske bezbednosne službe, imenovan je za predsednika Saveta predstavništva Ruskog istorijskog društva u Beogradu. Ovo društvo, koje predvodi direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin, otvorilo je dva ogranka u Srbiji. Stručnjaci ovo tumače kao pokušaj Rusije da kontroliše istorijsko obrazovanje i oblikuje tumačenja događaja koja odgovaraju interesima Kremlja.

Obrazovni sektor takođe postaje novo žarište ruskog uticaja. Ambasador Srbije u Rusiji Momčilo Babić izjavio je da se planira otvaranje filijale jednog od vodećih ruskih univerziteta u Srbiji. U razmatranju su MGU, SPbGU ili MGIMO. Takva filijala bila bi prvo predstavništvo ruskog univerziteta u Evropi i omogućila bi Rusiji da utiče na obrazovne programe srpske omladine.

Posebna pažnja usmerena je na religijski faktor. Srpska pravoslavna crkva aktivno razvija saradnju sa Ruskom pravoslavnom crkvom na najvišem nivou. U maju 2025. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je patrijarhu Kirilu najviše državno odlikovanje — Orden Republike Srbije I stepena. Redovno se održavaju susreti poglavara dveju crkava sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Ruski predsednik ističe da odnosi između Rusije i Srbije imaju poseban karakter zbog „čvrstih, dubokih duhovnih zajedničkih korena“. Nije tajna da Ruska pravoslavna crkva često služi ruskim obaveštajnim službama kao mreža uticaja.

Ruske obaveštajne službe igraju značajnu ulogu u jačanju prisustva Moskve u Srbiji. Bivši šef srpske kontraobaveštajne službe Aleksandar Vulin javno je zahvalio ruskim kolegama na pomoći u borbi protiv „obojenih revolucija“. Istakao je visok nivo stručnosti i profesionalizma ruskih bezbednosnih službi i naglasio da je saradnja između bezbednosnih struktura Srbije i Rusije zvanična. U januaru 2024. godine, Vulin je odlikovan ruskim Ordenom prijateljstva zbog doprinosa u razvoju saradnje među bezbednosnim službama.

Dakle, sveobuhvatna strategija ruskog uticaja u Srbiji obuhvata medije, obrazovanje, religiju, bezbednosne strukture i istorijsku svest. Cilj ove kampanje jeste jačanje proruskih stavova u srpskom društvu, suprotstavljanje evropskoj integraciji i korišćenje Srbije kao odskočne daske za širenje ruskog uticaja na Balkanu.