Porodične svađe u Srbiji postaju sve češće i tragičnije, često završavajući ubistvima, pa čak i masakrima u kojima su žrtve najbliži članovi porodice. Stručnjaci upozoravaju da su ovakvi slučajevi među najsurovijima jer dolaze iz neposredne okoline i motivisani su visokim emotivnim nabojem. Statistika pokazuje da skoro polovina svih ubistava u Srbiji dešava se unutar porodice. Česti motivi su nagomilano nasilje, nerazrešeni konflikti, ljubomora ili imovinske rasprave, a brutalnost ovih zločina je poražavajuća.

Nedavni slučaj iz Kruševca, gde je 72-godišnji muškarac ubio svog sina macolom i teško povredio oca, dodatno osvetljava ovaj problem. Stručnjaci ističu da ovakva svirepost često proizilazi iz bliskosti između počinioca i žrtve. Zorica Mršević iz Instituta društvenih nauka objašnjava da nasilje često eskalira među ljudima koji 24 sata provode zajedno. U poređenju sa nasiljem na javnim mestima, koje je obično kratkotrajan kontakt, porodično nasilje se kumulira tokom godina zajedničkog života, što povećava intenzitet sukoba.

Tokom porodičnih svađa dolazi do emocionalne eksplozije, gde nagomilana mržnja i osećaj nemoći mogu kulminirati najtežim zločinima. Sudski veštak Radoslav Radosavljević ukazuje na to da se fizičke povrede često nanose različitim oružjem, a da počinioci obično koriste predmete koji im se nađu pri ruci. Ova brutalna ubistva, koja se često dešavaju unutar porodice, svrstavaju se u kategoriju teških zločina jer žrtve pretrpe dugotrajne patnje.

Advokat Radiša Roskić napominje da su svi počinioci ovih zločina, u trenutku izvršenja, bili sposobni da shvate značaj svojih dela. Iako afekt može umanjiti njihove sposobnosti, on ne opravdava zločin. Često se desi da su počinioci smanjeno uračunljivi, ali i dalje krivično odgovorni za svoja dela.

Žrtve porodičnog nasilja često ne prijavljuju nasilje, što dovodi do tragedija. Zorica Mršević naglašava da višegodišnje trpljenje nasilja može završiti ubistvom, a to su često najpredvidljivija ubistva. Prema njenim rečima, takvi slučajevi se mogu predvideti jer se često radi o decenijama trpljenja.

Porodične tragedije retko dolaze iznenada, i zato blagovremeno prijavljivanje nasilja i adekvatna reakcija institucija mogu sprečiti najteže zločine. Kada najbliži članovi porodice postanu žrtve, posledice se osećaju daleko izvan zidova doma. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i akciju društva kako bi se sprečilo dalje širenje porodičnog nasilja.