Ljudi će u budućnosti živeti duže, sa predviđenim prosečnim životnim vekovima od 120 godina, dok će raditi do stote godine, smatraju stručnjaci sa simpozijuma fakulteta „Svetog Andreje“ u Škotskoj. Ova predviđanja dolaze u svetlu stalnog produžavanja životnog veka savremenog čoveka, koji se trenutno procenjuje na 80 godina, a statistike ukazuju na to da se životni vek svake godine produžava za pet meseci. Žene će, kao i do sada, živeti duže od muškaraca.

Iako je produženje životnog veka pozitivna vest, dolaze i izazovi. U svetu tehnologije, automacija i robotizacija preuzimaju sve više poslova. Očekuje se da će roboti zameniti ljude u mnogim delatnostima, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti. Procene govore da bi čak 50% radno sposobnih ljudi moglo ostati bez posla, a u narednim decenijama bi između 30% i 80% posto radnih mesta moglo potpuno nestati.

U svetlu ovih promena, neki stručnjaci predlažu rešenja za izazove nezaposlenosti. Primera radi, u Namibiji, Utrechtu i kanadskoj Manitobi uvedena su posebna socijalna izdvajanja za sve stanovnike. Ova politika obezbeđuje osnovni iznos novca za egzistenciju, što je rezultiralo smanjenjem nasilja na ulici i u domovima. Ove inicijative mogu poslužiti kao model za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim problemima.

Većina velikih svetskih korporacija već sada planira smanjenje broja radnika. Očekuje se da će u budućnosti raditi manje ljudi, dok će roboti preuzeti mnoge zadatke. Ova promena u strukturi rada može promeniti i način na koji ljudi razmišljaju o svom zaposlenju i karijeri. Stručnjaci smatraju da će ljudi živeti duže, ali će njihovo radno iskustvo biti drugačije nego što je to danas slučaj.

U ovoj novoj realnosti, obrazovanje će postati ključno. Kako se svet menja, ljudi će morati da se prilagode novim veštinama i znanjima. Obrazovanje će morati da se fokusira na učenje fleksibilnosti, inovativnosti i digitalnih veština kako bi se pripremili za tržište rada koje se brzo menja.

Osim toga, radnici će možda morati da se fokusiraju na više karijera tokom svog radnog veka. Kako se predviđa da će ljudi menjati čak 40 radnih mesta tokom svoje karijere, sposobnost prilagođavanja i učenja novih veština biće od suštinskog značaja. Ovo može dovesti do promene u načinu na koji se planiraju karijere, sa naglaskom na kontinuirano obrazovanje i usavršavanje.

U međuvremenu, društvo će morati da se suoči s pitanjima etike i pravde tokom ovog procesa. Kako će se raspodeliti bogatstvo koje generišu roboti? Da li će svi imati pristup osnovnim sredstvima za život? Ova pitanja će zahtevati ozbiljno razmatranje od strane donosioca odluka i zajednica širom sveta.

U zaključku, pred nama je izazovna budućnost. Produženje životnog veka i razvoj tehnologije donose nove mogućnosti, ali i značajne izazove. Kako bi se uhvatili u koštac sa ovim promenama, biće neophodno da se društvo adaptira, obrazovanje preuredi, a socijalni sistemi reformišu. U tom procesu, ključno je da se osigura da svi imaju priliku da se prilagode i uspeju u ovoj novoj stvarnosti.