Rani izveštaj o vizuelnoj analizi leta aviona Er Indija AI171, koji se srušio ubrzo nakon poletanja iz Ahmedabada, postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa konfiguracijom aviona i mogućim tehničkim kvarovima u poslednjim trenucima leta. Analiza ukazuje na to da je „boing“ 787 prilikom poletanja imao spušten stajni trap i potpuno uvučene zakrilce, što je izuzetno neuobičajena situacija za kritičnu fazu početnog penjanja.

Prema informacijama koje je objavio „India Today“, standardna procedura za avion 787 zahteva da zakrilca budu postavljena na 5 (ili više) za poletanje, a zatim se postepeno uvlače kako avion ubrzava i dobija visinu. Stajni trap se obično uvlači čim se uspostavi pozitivan vertikalni uspon, obično nekoliko sekundi nakon poletanja i pre dostizanja visine od 600 stopa. Međutim, u ovom slučaju, situacija je bila drugačija.

Jedan od verovatnih scenarija je da je došlo do kvara na mehaničkom ili hidrauličnom sistemu, zbog kojeg stajni trap nije mogao da se uvuče. U takvoj situaciji, posada je možda pokušala da prevremeno uvuče zakrilca kako bi smanjila otpor vazduha i povećala brzinu. Spušteni stajni trap i zakrilca stvaraju preveliki otpor, što ozbiljno ograničava sposobnost penjanja.

Međutim, prerano uvlačenje zakrilaca na niskoj visini i maloj brzini je veoma rizično, jer smanjuje uzgon i povećava rizik od zastoja. Iako su se pojavili problemi, putanja leta aviona nije pokazivala značajne znakove bočnog skretanja ili prevrtanja, što sugeriše da je posada zadržala određenu kontrolu nad letelicom. Postoje spekulacije o unosu desnog kormila pravca, što bi moglo ukazivati na otkazivanje levog motora, ali to ne objašnjava neuobičajenu konfiguraciju sa spuštenim trapom i uvučenim zakrilcima.

U normalnim uslovima, ni stajni trap ni zakrilca ne bi trebalo da budu u tim pozicijama na tako maloj visini, ističe Dvarakant. Kombinacija spuštenog stajnog trapa i uvučenih zakrilaca na visini od 600 stopa je krajnje neuobičajena i može ukazivati na mogući lanac tehničkih kvarova ili niz hitnih postupaka koje je posada sprovela kao odgovor na kvar. Konačni gubitak visine i verovatni aerodinamički zastoj najverovatnije su rezultat nedostatka uzgona i prekomernog otpora, što je ostavilo posadu bez mogućnosti da povrati kontrolu pre nego što je došlo do pada aviona.

Istražitelji će se fokusirati na ove anomalije prilikom analize podataka iz leta i snimaka iz pilotske kabine u narednim danima. U avionu koji je pao bilo je više od 200 ljudi, a zabeleženi su jezivi prizori na mestu pada aviona koji je leteo za London, a nebo je bilo potpuno crno.

U svetlu ovih informacija, stručnjaci upozoravaju na važnost tehničke ispravnosti aviona i pridržavanja procedura tokom kritičnih faza leta. Ovaj incident naglašava potrebu za dodatnim obukama posade kako bi se bolje pripremili za vanredne situacije i smanjili rizici prilikom poletanja i sletanja.

Kako se istraga nastavlja, u fokusu će biti i analiza opreme aviona, kao i obuka posade, kako bi se utvrdili uzroci ove tragedije i sprečili slični incidenti u budućnosti. Pravni i sigurnosni timovi će raditi zajedno na prikupljanju svih relevantnih informacija, uključujući podatke sa crne kutije, kako bi se utvrdilo šta je tačno pošlo po zlu u trenutku kada je avion napustio tlo.

Ovaj tragični događaj ponovo ukazuje na izazove u vazduhoplovstvu i potrebu za konstantnim unapređenjem sigurnosnih standarda. Sa više od 200 ljudi na letu, svaka greška može imati katastrofalne posledice, te je stoga ključno da se otkriju i razumeju svi faktori koji su doprineli ovom incidentu. Vreme će pokazati kakve će posledice imati ovaj nesrećni događaj i koje korake će preduzeti relevantne vlasti kako bi obezbedile sigurnost putnika u budućnosti.