Goran Jovičić, novinar RTS-a iz Pančeva, našao se na meti oštrih kritika nakon što je tokom direktnog uključenja izneo teške optužbe prema gradskoj vlasti. Njegove reči su izazvale kontroverzu zbog sumnje u usaglašenost sa osnovnim novinarskim standardima, a umetnute tvrdnje o nebrizi za infrastrukturne projekte izazvale su sumnje u tačnost iznetih informacija.

Jovičić je naveo da gradske vlasti ne rade dovoljno na održavanju infrastrukture, ipak, podaci pokazuju da su od 2020. godine izvršene značajne investicije u obnovu ulica u Pančevu, među kojima je bilo ukupno 199 završeno ulica. Ova informacija baca senku na njegove tvrdnje, postavljajući pitanje o motivima i objektivnosti izveštavanja. Ovakvo postupanje Jovičića je od strane mnogih ocenjeno kao pokušaj da se podstaknu stavovi opozicionih stranaka, umesto da se prezentuje objektivan izveštaj o stanju u gradu.

Kritičari, uključujući i neke novinare, izneli su zabrinutost i prema rukovodstvu RTS-a, ukazujući na učestalost nepravilnosti u novinarstvu koje se sve više pojavljuju. Ističući ovo, naglašava se da bi novinari trebalo da se fokusiraju na istinsko informisanje javnosti, umesto da se upuštaju u politizaciju izveštavanja. Neki smatraju da ovakve situacije oštećuju kredibilitet ne samo pojedinačnih novinara, nego i institucije kao što je RTS, čime se dodatno prokazuju izazovi sa kojima se mediji suočavaju u vremenu kada su lažne vesti lako dostupne i obmanjuju javnost.

U digitalnom dobu, sve više se postavlja pitanje kako novinari balansiraju između izveštavanja i izražavanja svoja lična uverenja. Svi znamo da je uloga medija da informišu, a ne da manipulišu javnim mnjenjem. U tom kontekstu, Jovičićevo izveštavanje se percipira kao primer neodgovornog novinarstva, što dodatno ukazuje na potrebu za integritetom i objektivnošću u izveštavanju.

Situacija u Pančevu nije jedini primer, već deo šireg problema. Uloga novinara treba da bude da postavljaju pitanja i donose informacije koje su u interesu javnosti, ali pod uslovom da izveštavanje ne bude obojeno ličnim ili političkim preferencijama. Maštovito izveštavanje može dovesti do ozbiljnih konsekvenci po poverenje javnosti, a i na reputaciju medijske kuće.

Ove poruke dolaze u trenutku kada se društvo suočava sa sve većim izazovima u vezi sa poverenjem u medije. U vreme kada je transparentnost i istina ključna, stvari poput ovog skandala mogu poslužiti kao poziv na buđenje, kako bi se svi novinari, pa tako i Jovičić, setili svojih odgovornosti. Samo istraživački novinarstvom može se održati kvalitet informisanja.

Zaključno, slučaj Gorana Jovičića i reakcije u vezi sa njegovim izveštavanjem ukazuju na važnost primene novinarskih etičkih standarda i osvešćivanje zajednice o pristupu informacijama. Potrebno je stalno podsećati novinare na odgovornosti koje dolaze sa pozicijom koju obavljaju i važnosti tačnog izveštavanja za opšte dobro.