Zbog izrazito nepovoljnih hidroloških prilika, proizvodnja električne energije u hidroelektranama „Elektroprivrede Srbije“ (EPS) u 2025. godini biće najniža u istoriji. Ova situacija nije nova, budući da se radi o drugoj sušnoj godini zaredom. Uzrok ovih problema leži u izuzetno malim količinama padavina u slivovima Drine i Dunava tokom poslednjih 18 meseci. Nedostatak padavina, kako u obliku snega tako i kiše, u zemljama poput Nemačke, Austrije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, značajno je uticao na vodostaje ovih reka u Srbiji.

Prema izjavama iz EPS-a, od početka godine hidroelektrane su proizvele oko 6,5 milijardi kilovat-sati električne energije. Iako su postojala očekivanja da bi se hidrološka situacija mogla poboljšati u narednim mesecima, prognozira se da će ukupna proizvodnja hidroelektrana u 2025. godini biti manja za oko 25% u odnosu na prethodnu godinu, a čak 40% u odnosu na 2023. godinu. Prošle godine, hidroelektrane su proizvele 12,66 milijardi kWh, dok se za ovu godinu očekuje proizvodnja od oko 8 milijardi kWh. Ova količina je čak niža od dosadašnjeg minimuma zabeleženog pre 36 godina, koji iznosi 8,3 milijarde kWh.

Iako su revitalizacije u hidroelektranama kao što su „Đerdap 1“, „Bajina Bašta“ i „Zvornik“ omogućile da obnovljeni agregati rade sa visokom efikasnošću, trenutna proizvodnja i dalje zavisi od vodostaja na rekama. Na Drini i Dunavu, gde se nalaze najveće hidroelektrane EPS-a, dotoci su tokom godine bili daleko ispod višegodišnjih proseka. Svedočanstvo o niskim vodostajima su i periodi kada Dunav nije bio plovan, što dodatno komplikuje situaciju.

Podaci pokazuju da je višegodišnji prosečan dotok na Dunavu od početka ovog veka bio 5.257 kubika u sekundi, dok je tokom 2025. godine ovaj dotok iznosio samo 3.822 kubna metra u sekundi. Na Drini je situacija slična; beleže se niske dotoci, a prosečan dotok u 2025. godini iznosi svega 239 kubnih metara u sekundi, što je skoro 100 kubika manje od višegodišnjeg proseka.

U svetlu ovih izazova, veoma je važno da se upravlja rezervama u akumulacijama na pažljiv i planski način, kako bi se obezbedila potrebna energija za predstojeću zimsku sezonu. Upravljački timovi EPS-a svesni su ozbiljnosti situacije i aktivno rade na očuvanju zaliha.

Osim toga, stručnjaci naglašavaju potrebu za dodatnim merenjima i analizam hidroloških uslova kako bi se pravovremeno reagovalo na promene. Uvođenje savremenih tehnologija i sistema za praćenje može pomoći u predviđanju sličnih problema u budućnosti i osigurati stabilniju proizvodnju struje.

U ovoj situaciji, važno je i da javnost razume izazove sa kojima se suočavaju hidroelektrane i značaj očuvanja vodnih resursa. Količina padavina ima direktan uticaj na proizvodnju električne energije, a promene u klimatskim uslovima mogu dodatno otežati situaciju.

U zaključku, iako su trenutne hidrološke prilike izazovne, stručnjaci i menadžment EPS-a rade na strategijama koje će omogućiti efikasnije korišćenje dostupnih resursa. Ova situacija je podsetnik na važnost održivog upravljanja prirodnim resursima i potrebu za prilagođavanjem promenama u klimatskim uslovima. U narednim godinama, očekuje se da će se ovakvi izazovi nastaviti, što zahteva proaktivan pristup i inovativna rešenja.