Rahela Ferari, rođena kao Rosa Frojnd 27. avgusta 1911. godine u Zemunu, postala je jedna od najpoznatijih glumica svog vremena. Njena karijera bila je obeležena talentom, ali i teškim ličnim iskušenjima tokom Drugog svetskog rata. Detinjstvo je provela na periferiji Zemuna, gde je, kako je sama opisivala, razvijala maštu igrajući se sa mravima, zamišljajući ih kao male glumce u svom pozorištu.

Ferari je započela svoju glumačku karijeru u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 1930. godine. Njena uloga u Fodorovoj predstavi „Matura“ privukla je pažnju publike, a uloga ‘nezgodnih’ gospođa učinila je da se istakne na sceni. Usavršavanje u Budimpešti dodatno je doprinelo njenom umetničkom rastu, a njen veliki talenat došao je do izražaja u Umetničkom pozorištu u Beogradu.

Nažalost, tokom Drugog svetskog rata, Ferari je bila primorana da se povuče iz javnog života zbog svog jevrejskog porekla. Kada je okupacija Beograda počela, shvatila je da će morati da se sakrije kako bi preživela. Bbežala je od jednog do drugog skrovišta, nalazeći utočište kod prijatelja, poznanika i onih koji su bili spremni da je prime.

Jedne noći, dok se skrivala u Žarkovu, Gestapo je pokucao na vrata njenog skrovišta. U trenutku straha, Rahela se paralizovala, ali je uspela da se sabere i otvori vrata. Tada je stigla neočekivana pomoć – komšinica Smiljka, koja je znala njen pravi identitet, rekla joj je da je dobila poziv iz pozorišta u Pančevu. To je bila prilika za diverziju, pa je Rahela počela da se ponaša kao da je sve u redu, grleći agente i pozivajući ih da uđu kako bi ih počastila rakijom. U opštem metežu, Gestapovci su zaboravili da je legitimizuju, a ona je uspela da pobegne.

Nakon ovog traumatičnog iskustva, Rahela je otišla na sigurno mesto gde je provela vreme čekajući oslobođenje 1944. godine. Kao jedina preživela članica svoje porodice, vratila se glumi nakon rata. Njena karijera nastavila se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je postala prvakinja i ostvarila mnoge nezaboravne uloge.

U privatnom životu, Rahela je bila udata za glumca Aleksandra Stojkovića, a nakon njegove smrti uzela je umetničko ime Rahela Ferari. Nikada se više nije udavala, a provela je miran život na obali Dunava gde je sama gradila kuću i uživala u jednostavnim stvarima.

Ferari je tokom života osvojila mnoge nagrade, uključujući Oktobarsku, Sterijinu i nagradu “Dobričin prsten”. Posthumno je priznata i izdata je marka s njenim likom. Preminula je u februaru 1994. godine, a sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Rahela Ferari ostavila je neizbrisiv trag u svetu pozorišta i filma, a njen život i rad inspirišu mnoge generacije. Njena sposobnost da se nosi sa teškim okolnostima i njen umetnički doprinos čine je jednom od najznačajnijih figura jugoslovenskog pozorišta.