Venecuela je u sredu, 25. juna 2026. godine, doživela dva izuzetno snažna zemljotresa koja su pogodila područje oko 160 kilometara zapadno od Karakasa. Prvi potres, jačine 7,2 stepena po Rihteru, dogodio se u 18:04 časova po lokalnom vremenu, dok je samo 39 sekundi kasnije usledio još snažniji potres jačine 7,5 stepeni, označen kao glavni udar. Ovi zemljotresi izazvali su katastrofalna razaranja širom severnog dela zemlje, posebno u gusto naseljenim oblastima.

Prema izveštajima Američkog geološkog zavoda (USGS), reč je o kompleksnom seizmičkom događaju koji je rezultirao plitkim rasedom i horizontalnim pomeranjem tektonskih ploča, poznatim kao „strike-slip“ ruptura. Ovakvi zemljotresi oslobađaju ogromnu količinu energije u kratkom vremenu i često izazivaju lančane reakcije, što se dogodilo i ovde, s više od 20 naknadnih potresa registrovanih u satima nakon glavnog udara.

Zemljotresi su izazvali ozbiljna oštećenja zgrada u Karakasu i okolnim regionima, a potresi su se osetili čak i u Kolumbiji i delovima Brazila. Prema zvaničnim podacima venecuelanske vlade, najmanje 32 osobe su poginule, dok je oko 700 povređenih. Vlasti su upozorile da je ovo samo početni bilans, te se očekuje da će broj žrtava rasti kako spasilačke ekipe budu dolazile do teško pristupačnih delova grada.

Stručnjaci su procenili mogućnost ekstremnog scenarija s desetinama hiljada žrtava, a u najgorem slučaju, broj poginulih mogao bi da pređe 100.000, iako se te brojke odnose na statističke modele i ne potvrđuju realno stanje na terenu.

Vršiteljka dužnosti predsednika Venecuele, Delci Rodrigez, proglasila je vanredno stanje odmah nakon zemljotresa, naglašavajući da je situacija u više regiona „katastrofalna“. Spasilačke ekipe su mobilisane širom zemlje, a međunarodna pomoć već pristiže. Vlasti su obustavile rad metro sistema i železnice, dok su škole zatvorene do kraja nedelje. Građanima je savetovano da ne ulaze u oštećene objekte zbog rizika od urušavanja.

Jedan od ključnih objekata, međunarodni aerodrom Simon Bolivar u Maikueti, zatvoren je zbog ozbiljnih oštećenja. Tokom potresa, putnici su bežali kroz hodnike dok su delovi konstrukcije padali. Ova situacija dodatno otežava evakuaciju i dolazak međunarodne pomoći.

U Karakasu su zabeležena najveća razaranja, posebno u četvrtima Altamira, San Bernardino, Baruta i Čakao, gde su se urušile višespratnice i stambeni blokovi. Spasilačke ekipe pretražuju ruševine u potrazi za preživelima, a izveštaji govore o ljudima koji su čuli glasove ispod ruševina.

Nakon zemljotresa, veliki broj stanovnika ostao je bez električne energije, mobilnog signala i osnovne infrastrukture. Mnogi su noć proveli na ulicama, bojeći se novih udara. Uplašeni građani su opisivali trenutke panike dok su se zgrade urušavale.

Sjedinjene Američke Države su najavile hitno slanje spasilačkih timova, medicinske pomoći i humanitarnih resursa. Državni sekretar Marko Rubio potvrdio je da se timovi već aktiviraju. El Salvador, Ekvador, Brazil i Meksiko su takođe ponudili pomoć.

Venecuela se nalazi na kontaktu Karipske i Južnoameričke tektonske ploče, što je čini seizmički aktivnom, ali ovakvi zemljotresi nisu česti. Stručnjaci upozoravaju da bi broj žrtava mogao značajno da raste kako spasilačke ekipe budu pristizale do najugroženijih zona. Dok se situacija u Venecueli razvija, ostaje neizvesno kakve će biti dugoročne posledice ovog razornog događaja.