Prosečne cene gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji su u drugoj polovini 2024. godine dostigle nivo od 12,33 evra za 100 kilovat-sati (kWh), što predstavlja značajan porast u odnosu na 11,04 evra u prvoj polovini prethodne godine. Ove cene su najviše zabeležene od kada se prikupljaju podaci, što je počelo 2008. godine. Ove informacije su objavljene od strane Evrostata, evropskog statističkog ureda.
Švedska se izdvaja kao zemlja sa najvišom cenom gasa za domaćinstva, gde potrošači plaćaju čak 18,93 evra za 100 kWh. Slede je Holandija sa cenom od 16,71 evra i Italija sa 15,86 evra. S druge strane, najniže cene gasa zabeležene su u Mađarskoj, gde je cena 3,2 evra, zatim u Hrvatskoj sa 4,6 evra i Rumuniji sa 5,4 evra. Ovaj raspon cena ukazuje na velike razlike u troškovima energije unutar EU.
Povećanje cena gasa u EU u drugoj polovini 2024. godine može se pripisati višim porezima. Tokom ove godine, razne olakšice i smanjenja poreza na energiju su ili ograničena ili ukinuta, što je dodatno uticalo na rast troškova. U isto vreme, 14 zemalja EU je izvestilo o sniženju cena gasa na godišnjem nivou, što je uglavnom rezultat smanjenja troškova energije i boljem snabdevanju. Ove kontradiktorne tendencije u cenama gasa ukazuju na složenost tržišta energije u Evropi, gde različiti faktori utiču na troškove snabdevanja.
Kada se posmatraju cene prirodnog gasa za domaćinstva, izražene u standardu kupovne moći i jedinicama PPS, Portugalija, Italija i Švedska su zemlje sa najvišim troškovima. Suprotno tome, Mađarska, Luksemburg i Hrvatska imaju najniže cene. Ove razlike u cenama mogu se objasniti različitim poreznim politikama, troškovima proizvodnje i dostupnosti resursa.
U drugoj polovini 2024. godine, trend opadanja cena gasa za potrošače koji nisu domaćinstva u EU je zaustavljen. Cene su zabeležile blago povećanje, sa prosečnim cenama bez PDV-a koje su porasle sa 6,16 evra za 100 kWh u prvoj polovini godine na 6,24 evra. Takođe, cene bez svih poreza su porasle sa 5,30 evra na 5,41 evro. Ova povećanja pokazuju da su troškovi energije i dalje u porastu, što može imati dalekosežne posledice po potrošače i privredu.
Važno je napomenuti da su ovi podaci ključni za razumevanje trenutnog stanja na tržištu energije u Evropi. Povećanje cena gasa može uticati na inflaciju, troškove života i ukupnu ekonomsku stabilnost. Sa rastućim troškovima energije, domaćinstva će se suočiti sa izazovima u održavanju svojih budžeta, što može dovesti do smanjenja potrošnje i usporavanja ekonomske aktivnosti.
U zaključku, cene gasa u EU su doživele značajne promene u drugoj polovini 2024. godine, sa porastom koji se može pripisati višim porezima i smanjenju olakšica. Iako su neke zemlje zabeležile sniženje cena, ukupni trend ukazuje na rast troškova energije, što će zasigurno imati uticaj na domaćinstva i privredu širom Evrope. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se razumele buduće implikacije na tržište energije i ekonomiju u celini.
