Gumac Svetozar Cvetković, poznat po svojim ulogama i doprinosu srpskoj kinematografiji, nedavno je na filmskom festivalu na Paliću primio nagradu „Aleksandar Lifka“. Ova nagrada za njega predstavlja veliku odgovornost, a Cvetković je istakao da se raduje novom projektu – filmu „Goli otok“, u režiji Miše Radivojevića.

Cvetković je podelio svoje emocije kada je saznao da je dobitnik nagrade. „Kada mi je Miša Mogorović javio da sam dobitnik nagrade, prvo sam u ChatGPT ukucao ko su prethodni laureati. Kada su se pojavila sva ta velika imena, i domaća i strana, bukvalno sam bacio telefon,“ rekao je kroz osmeh. Poštovanje koje gaji prema prethodnim dobitnicima, kao što su Milena Dravić i Ljubiša Samardžić, proklamuje njegov osećaj odgovornosti prema ovoj prestižnoj nagradi.

Cvetković se osvrnuo na svoj višedecenijski rad u filmu, prisećajući se ključnih momenata i značajnih saradnji. Naglasio je da je uvek voleo filmove koji su nastajali u vremenima istorijskih i društvenih previranja. „To su filmovi koji možda nisu imali masovnu gledanost, ali su nosili veliku umetničku i društvenu vrednost,“ dodao je, posebno pominjući film „Srećna Nova ’49“ kao jedno od svojih najponosnijih ostvarenja.

Pored toga, Cvetković se setio i svoje saradnje sa čuvenim rediteljem Dušanom Makavejevim tokom snimanja filma „Gorila se kupa u podne“. Pričao je o neobičnom načinu na koji je film nastao: „Petak popodne, zvoni mi telefon, Mak mi kaže: ‘U ponedeljak ruše najveći Lenjinov spomenik u Istočnom Berlinu, hajde da pravimo film.’ Pitao sam: ‘Šta snimamo?’ Odgovorio je: ‘Nemam pojma, smišljaćemo.’ Tako je film i nastao, korak po korak.“

Govoreći o svojim uticajnim saradnicima, Cvetković je istakao kako su mu susreti sa autorima poput Živojina Žike Pavlovića i Gorana Paskaljevića značili mnogo u ranim godinama njegove karijere. „Velika je privilegija da sam imao sreće da su svi ti ljudi cenili moju vrstu ponašanja na filmu,“ rekao je, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja među umetnicima.

Cvetković se takođe setio izazovne scene iz filma „Na putu za Katangu“, gde je proveo ceo dan u zatvorenom prostoru ispunjenom dimom, uprkos tome što je nepušač. „Bio sam na ivici da se ugušim, ali je Pavlović kasnije rekao da je to bila najbolja scena,“ prisetio se. Ova anegdota osvetljava posvećenost Cvetkovića svom poslu i njegovu spremnost da se suoči sa izazovima radi umetnosti.

S obzirom na svoj trenutni projekat, Cvetković je otkrio da će film „Goli otok“ istražiti malo poznat događaj vezan za ovu značajnu temu. „Miša tvrdi da mu je to poslednji film, kao što je govorio i za prethodna tri. Ali ne odustajemo. Njegova energija me pokreće,“ rekao je. Film se temelji na dokumentovanoj priči poznatog endokrinologa profesora Kičića, koja se odnosi na događaj koji je do sada bio nepoznat široj javnosti.

Cvetković je istakao da ovaj film nije samo o Golom otoku, već o jednom specifičnom događaju koji zaslužuje da bude ispričan i koji će, kako se nada, doprineti razumevanju prošlosti. Njegova posvećenost kinematografiji i društvenim temama ostaje inspiracija za mlađe generacije umetnika. Cvetković, sa bogatim iskustvom i strastvenim pristupom, nastavlja da doprinosi srpskoj kinematografiji kroz nove projekte i saradnje, a nagrada „Aleksandar Lifka“ dodatno ga motiviše da istražuje i donosi priče koje su važne za društvo.