Mnogi svetski političari odali su poštu Papi Franji nakon što je objavljena vest da je vrhovni poglavar Rimokatoličke crkve preminuo u 88. godini života. Njegova smrt je izazvala duboku tugu i refleksiju o njegovom uticaju, ne samo unutar katoličanstva, već i šire, inspirišući milione ljudi.

Antonio Tajani, potpredsednik italijanske vlade i ministar spoljnih poslova, izrazio je tugu na društvenoj mreži Iks, istakavši da se papa Franja „vratio u Očev dom“. Tajani je naglasio papin doprinos, ističući njegovu brigu za sva živa bića, milosrđe i bratstvo. „Bio je veliki pontif, prijatelj Italije. Molimo se za njega i za budućnost čitave Katoličke crkve,“ napisao je.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je izrazila saučešće, rekavši da svet „oplakuje smrt pape Franje“. Ona je dodala da je njegov ponizan pristup i ljubav prema onima manje srećnim inspirisala mnoge, daleko izvan granica Katoličke crkve. „Neka nađu utehu u ideji da će nasleđe pape Franje nastaviti da nas vodi ka pravednijem, mirnijem i saosećajnijem svetu,“ navela je.

Francuski predsednik Emanuel Makron se prisetio pape kao nekoga ko je tokom svog pontifikata uvek bio uz najranjivije članove društva. „U vremenu rata i brutalnosti, imao je osećaj za druge, za najslabije,“ rekao je Makron. On je podsetio na papin cilj da donese radost i nadu najsiromašnijima, dodajući da je papa Franja od Buenos Ajresa do Rima uvek brinuo o onima koji su u nevolji.

Fridrih Merc, verovatni budući kancelar Nemačke, takođe je govorio o papi Franji kao o nekome ko će biti zapamćen po svom neumornom zalaganju za najugroženije. „Bio je vođen skromnošću i verom u Božje milosrđe,“ napisao je Merc.

Holandski premijer Dik Shof opisao je papu kao „čoveka iz naroda“, koji je svojim jednostavnim životom i saosećanjem postao uzor mnogima, ne samo katolicima. „Svetla Katolička zajednica se oprašta od vođe koji je prepoznao goruće probleme našeg vremena i skrenuo pažnju na njih,“ rekao je Shof.

Izraelski predsednik Isak Hercog poslao je poruku saučešća, istakavši papinu duboku veru i saosećanje. „Posvetio je svoj život pomoći siromašnima i pozivao na mir u svetu u kojem vladaju sukobi. Nadam se da će njegove molitve za mir na Bliskom istoku i za bezbedan povratak talaca u Gazi uskoro biti uslišene,“ naveo je Hercog.

Papa Franja, koji je bio prvi latinoamerički poglavar Rimokatoličke crkve, patio je od različitih bolesti tokom svog 12-godišnjeg papinstva. Preminuo je u Rimu, a Vatikan je prethodno objavio da je hospitalizovan 14. februara sa teškom respiratornom infekcijom. Prvobitno je lečen od bronhitisa, a zatim mu je dijagnostikovana dvostrana upala pluća.

Vatikan je 21. marta izvestio da papa polako vraća snagu, ali da će morati da obnovi govorne sposobnosti nakon terapije kiseonikom. Papa je 23. marta otpušten iz bolnice i oporavljao se u papskoj rezidenciji Kaza Santa Marti. Ove godine, zbog zdravstvenih problema, papa nije prisustvovao uskršnjim službama u Vatikanu, koje su predvodili drugi kardinali.

Smrt pape Franju ostavlja veliku prazninu kako unutar Katoličke crkve, tako i u globalnom društvu. Njegov rad i posvećenost ljudima, kao i borba za pravdu, mir i saosećanje, nastaviće da inspirišu generacije koje dolaze. U ovoj teškoj situaciji, svet se prisetio njegovih reči i dela, te se nada da će njegovo nasleđe živeti dalje i da će doprineti boljem i pravednijem svetu.