Iranska vlada je proglasila pomorske i vazduhoplovne snage svih zemalja članica Evropske unije (EU) za terorističke organizacije. Ova odluka je usledila nakon što je EU dodala Korpus garde islamske revolucije (IRGC) na svoju listu terorističkih organizacija, što je iransko Ministarstvo spoljnih poslova označilo kao „nezakonitu i neopravdanu“ meru.

U saopštenju iranskog ministarstva se navodi da je ovaj potez „recipročan“ i da dolazi kao reakcija na odluku EU. Iranska vlada je istakla da su države članice EU, označivši IRGC kao terorističku organizaciju, prekršile osnovne principe Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. „Na osnovu principa recipročne akcije i parlamentarnog zakona, iranska vlada primorana je da odgovori proporcionalnim zakonskim merama,“ dodaje se u saopštenju.

Iransko ministarstvo se pozvalo na zakon koji je usvojen u aprilu 2019. godine, koji predviđa da će sve zemlje koje podržavaju odluku Sjedinjenih Američkih Država o označavanju IRGC kao terorističke organizacije biti podvrgnute recipročnim merama. Ova situacija dolazi u trenutku kada je EU, kao odgovor na represivne mere Irana protiv demonstranata tokom recentnih protesta, odlučila da doda IRGC na svoju listu terorističkih organizacija.

U saopštenju EU se navodi da su „naoružani izgrednici i teroristi, koje podržavaju strane zemlje, preuzeli kontrolu nad mirnim protestima zbog ekonomskih problema i pretvorili ih u nasilje.“ Iranske vlasti su potvrdile da su američke i izraelske obaveštajne agencije bile direktno umešane, pružajući finansijsku, obuku i medijsku podršku učesnicima nereda.

Savet EU za spoljne poslove je u četvrtak zvanično dodao IRGC na listu terorističkih organizacija, nakon političkog sporazuma koji je postignut 29. januara. Ova odluka predstavlja nastavak tenzija između Irana i zapadnih zemalja, koje su se dodatno pojačale u poslednje vreme.

Ova situacija se odvija u kontekstu sve većih tenzija u regionu, uključujući i sukobe u Siriji i Jemen. Iran se često suočava sa kritikama zbog svog vojnog angažovanja u ovim sukobima i podrške grupama koje su označene kao terorističke od strane SAD i njihovih saveznika.

Određene zemlje članice EU su izrazile zabrinutost zbog ljudskih prava u Iranu, posebno u svetlu recentnih protesta koji su izbili zbog ekonomskih problema, inflacije i nezadovoljstva građana. Iranske vlasti su reagovale na ove proteste sa strogim merama, što je dodatno pogoršalo situaciju i izazvalo međunarodnu osudu.

U međuvremenu, iranski zvaničnici su ponovo naglasili svoje stajalište da su protesti vođeni stranim uticajima i da su u stvarnosti bili pokušaji destabilizacije Iranske Islamske Republike. Priznali su da su strane zemlje, posebno SAD i Izrael, direktno intervenisale u unutrašnje poslove Irana, podržavajući opoziciju i organizujući proteste.

Ova situacija ne samo da dodatno komplikuje odnose između Irana i EU, već i stvara potencijalne rizike za regionalnu stabilnost. Mnogi analitičari predviđaju da će tenzije između Irana i zapadnih zemalja nastaviti da rastu, dok se iranska vlada suočava sa sve većim pritiscima na domaćem terenu.

U svetlu ovih događaja, svet pažljivo prati razvoj situacije, nadajući se da će dijalog i diplomacija prevladati nad sukobima i nasiljem. Ova kriza može imati dugoročne posledice ne samo za Iran, već i za celu regiju, ukoliko se ne pronađe održivo rešenje.