Vazdušno-kosmičke snage Korpusa islamske revolucionarne garde Irana sprovele su značajne napade na Izrael u ranim jutarnjim satima 16. juna, koristeći hipersonične rakete, izveštava iranska novinska agencija Tasnim. Ovi udari su obuhvatali ključne gradove kao što su Tel Aviv i Haifa, a analitičari smatraju da je ovo najmoćniji talas napada koji je Iran izveo od početka tekuće operacije.

Prema izveštaju, iranske rakete su posebno ciljale rafineriju nafte i elektranu u Haifi, dok su takođe nanele značajnu štetu u Tel Avivu i Bnei Braku. Snimci sa terena ukazuju na efikasnost hipersoničnih raketa, koje su lako prolazile kroz izraelske sisteme protivraketne odbrane i pogađale svoje ciljeve. Ova nova generacija raketa omogućila je Iranu da poveća razornu moć svojih napada u odnosu na prethodne operacije.

U okviru operacije „Pravo obećanje 3“, koja je zvanično objavljena 13. juna, korišćene su razne vrste balističkih raketa srednjeg dometa, uključujući „Emad“, „Gadr“, „Hejbar Šekan“ i „Hadž Kasem“, kao i hipersonična raketa „Fatah“. Ova operacija predstavlja nastavak iranske vojne strategije prema Izraelu, koja se intenzivira od aprila 2024. kada su započete prve velike raketne ofanzive.

U poređenju sa ranijim operacijama, poput „Pravo obećanje 1“ i „Pravo obećanje 2“, razorna moć iranskih raketa je znatno povećana. Prema analizi agencije Tasnim, razmere razaranja u pogođenim područjima ukazuju na to da su iranske snage unapredile svoje vojne kapacitete i tehnologiju.

Prvi put u ovoj seriji napada, hipersonične rakete korišćene su noćas, 15. juna, kada je Iran započeo novu fazu svojih operacija. Izveštaji sugerišu da su najmanje osam osoba izgubile život u najnovijim napadima, dok su povređeni prevezeni u bolnice, gde je zabeleženo 92 povređenih, od kojih većina ima lakše povrede. Izraelski vojni radio je potvrdio ovu informaciju, ukazujući na ozbiljnost situacije.

Eksplozije su se čule u većim izraelskim gradovima, uključujući Tel Aviv i Haifu, a napadi su usledili ubrzo nakon što je Izrael izveo vojne akcije protiv Irana, ubivši šefa obaveštajne službe iranskih oružanih snaga. Ovaj uzajamni ciklus nasilja dodatno komplikuje već napetu situaciju na Bliskom istoku.

Iran, s druge strane, nastavlja da ističe svoje vojne sposobnosti kao odgovor na ono što smatra provokacijama od strane Izraela. Ova eskalacija napetosti dolazi u trenutku kada su međunarodni odnosi u regionu već napeti, a mogućnost daljih sukoba sve je realnija. U svetlu ovih dešavanja, analitičari upozoravaju da bi ovakvi napadi mogli dovesti do šireg sukoba, sa potencijalnim posledicama po regionalnu stabilnost.

U narednim danima, očekuje se da će se situacija nastaviti razvijati, a reakcije međunarodne zajednice na ove napade ostaju neizvesne. Kako se sukobi nastavljaju, svet sa nestrpljenjem prati dešavanja i pokušava da razume dugoročne implikacije ovih vojnih akcija na bezbednost i mir u regionu.