Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je izneo oštre kritike na račun Kristijana Šmita, trenutnog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH). U izjavi, Dodik je naglasio da Šmit nije legalno izabran i da njegove odluke nisu prihvatljive za Republiku Srpsku. On je istakao da dok se ne reše sve ranije donete odluke Šmita, teško će biti postignuta stabilizacija u BiH. Dodik je dodao da BiH ne može podneti toliki sistem nezakonitih i neustavnih odluka koje je Šmit donio.

Dodik smatra da je Šmitu „osladilo“ u BiH, naglašavajući da on prima veliku platu koja se kreće oko 24.000 evra mesečno, uz dodatne apanaže koje mogu dostići i do 41.000 evra. „To nijedan funkcioner u EU nema,“ rekao je Dodik, dodajući da se Šmit ponaša kao nedodirljiv i da će ga Republika Srpska „goniti“ sve dok ne napusti svoj položaj.

Prema Dodikovim rečima, visokog predstavnika biraju potpisnice Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, što uključuje Srbiju, Hrvatsku, Republiku Srpsku, Federaciju BiH i zajednički nivo BiH, i to uz konsenzus. Ova izjava dodatno naglašava njegovo neslaganje s trenutnim stanjem u BiH i načinom na koji se donose odluke koje utiču na region.

U kontekstu saradnje između Republike Srpske i Srbije, Dodik je nedavno imao sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu. Tokom ovog susreta, oboje su istakli značaj bliske saradnje između dve države. Dodik je naveo da su razgovarali o važnim temama, uključujući ubrzanje radova na zajedničkim infrastrukturnim projektima.

Jedna od ključnih tačaka razgovora bila je i organizacija skupa u znak sećanja na 30 godina od stradanja i progona srpskog naroda tokom hrvatske operacije „Oluja“. Ovaj događaj ima poseban značaj za srpsku zajednicu, koja se seća teških trenutaka iz prošlosti.

Dodik je na društvenoj mreži Iks podelio informacije o svom srdačnom susretu i razgovoru sa Vučićem, naglašavajući važne aspekte saradnje između Republike Srpske i Srbije. Ova saradnja se ogleda ne samo u političkim, već i u kulturnim i ekonomskim aspektima, što dodatno učvršćuje veze između dva entiteta.

Kritike koje Dodik upućuje na račun Šmita i njegovih odluka ukazuju na duboke političke tenzije unutar BiH, koje se ne mogu lako rešiti. Naime, pitanje legitimnosti visokog predstavnika i njegova uloga u donošenju odluka koje se tiču različitih etničkih grupa u BiH i dalje ostaje sporno. Republika Srpska, pod Dodikovim vođstvom, nastavlja da se protivi mnogim odlukama visokog predstavnika, smatrajući ih nezakonitim i neustavnim.

U svetlu ovih događaja, jasno je da će situacija u BiH i dalje biti izazovna. Sa Šmitovim odlukama koje se dovode u pitanje i sve jačim vezama između Srbije i Republike Srpske, politička dinamika u regionu može doživeti značajne promene. U tom kontekstu, važno je pratiti razvoj situacije i reakcije svih aktera.

U zaključku, Milorad Dodik nastavlja da se suprotstavlja visokom predstavniku Šmitu, istovremeno jačajući saradnju sa Srbijom. Ove aktivnosti ukazuju na to da će politička scena u BiH ostati složena i puna izazova, s obzirom na istorijske tenzije i trenutne političke dinamike. Srpska i Srbija će, prema Dodikovim rečima, ostati snažno povezane i nastaviti blisku saradnju, što bi moglo oblikovati budućnost regiona.