Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2026. godine beleži značajan pad, sa smanjenjem od 9,1 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ova informacija dolazi iz najnovijeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku, koji takođe ukazuje na pad od 14,4 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek. Ovaj trend smanjenja proizvodnje je zabeležen u svim sektorima industrije, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju zemlje.

Prerađivačka industrija, koja je ključni deo industrijskog sektora, zabeležila je pad od 12,4 odsto. Ovaj pad je delimično rezultat zastoja u radu Rafinerije Pančevo, koja se suočila sa sankcijama SAD. Rafinerija je deo NIS-a i njeno poslovanje je bilo značajno pogođeno, što se odrazilo na proizvodnju koksa i derivata nafte, koja je u januaru opala čak za 73,3 odsto u odnosu na januar 2025. godine. Ovaj dramatičan pad ukazuje na ozbiljne izazove s kojima se suočava srpska prerađivačka industrija.

Osim nafte i derivata, druge oblasti prerađivačke industrije su takođe pretrpele značajne gubitke. Od 23 analizirane grane, 15 je zabeležilo pad u proizvodnji, dok je samo osam sektora imalo međugodišnji rast. Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda opala je za 38 odsto, dok je hemijska industrija zabeležila pad od 28 odsto. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava, koja je pala za čak 60 odsto.

Ipak, postoji i svetla tačka u prerađivačkoj industriji. Proizvodnja automobila se povećala, sa međugodišnjim rastom od 58 odsto, što može biti znak oporavka ili prilike za dalji razvoj u ovoj oblasti. Ovaj rast može biti rezultat povećane potražnje ili poboljšanja u proizvodnim procesima.

U sektoru rudarstva, situacija je takođe pomešana. Vađenje uglja je smanjeno za 15,6 odsto u januaru, dok je eksploatacija nafte i gasa zabeležila rast od 2,8 odsto. Takođe, proizvodnja ruda metala, posebno bakra, povećana je za 10,6 odsto, što može ukazivati na stabilnost u ovoj grani.

Kada se posmatraju namenski proizvodi, u januaru 2026. godine u odnosu na januar prethodne godine, zabeležen je pad proizvodnje energije od 21,1 odsto. Proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju smanjena je za 14,9 odsto, dok je proizvodnja netrajnih proizvoda pala za 8 odsto. Intermedijarni proizvodi, osim energije, zabeležili su pad od 3,4 odsto. S druge strane, proizvodnja kapitalnih proizvoda je porasla za 8,6 odsto, što može ukazivati na investicije u dugotrajnu imovinu i potencijalni rast u budućnosti.

Ovi podaci oslikavaju sveobuhvatan izazov pred srpskom industrijom, gde se suočava sa brojnim preprekama, uključujući geopolitičke tenzije, ekonomske sankcije i promene u globalnim tržištima. Smanjenje proizvodnje može imati dalekosežne posledice po zaposlenost, investicije i ukupni ekonomski rast zemlje.

U svetlu ovih informacija, važno je pratiti razvoj situacije i potencijalne mere koje bi mogle biti preduzete kako bi se podstakao oporavak industrijske proizvodnje. Iako postoje signali rasta u određenim sektorima, kao što je proizvodnja automobila, potrebno je strategijski pristupiti izazovima kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost i rast srpske industrije.

Za dodatne informacije i analize pratite nas na našim društvenim mrežama, kao i na našem veb sajtu.