Malena Valentina, poznata svima kao Tina, izgubila je bitku za život, iako je pre nepuna dva meseca doživela medicinski podvig, bila je prvo i jedino dete u Srbiji i regionu kome je ugrađena srčana pumpa, piše Kurir.

Tina je preminula u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu usled komplikacija, dok su pored nje do poslednjeg daha bili roditelji Ivana i Draženko Mlinarević. Roze umrlica, krupne tople oči, duga tamna kosa koju su s čela podigle jedva primetne roze ukosnice, blagi osmeh – sve to je slika koja tera na suze. Tina je zauvek zaspala 6. septembra u 10. godini.

Borila se do poslednjeg trenutka života, hrabrostošću koja je impresionirala roditelje. Kada je pre dva meseca helikopterom transportovana iz Republike Srpske u Beograd, lekari su jasno videli da je u terminalnoj fazi bolesti i da hitno treba intervenisati. Tini je bilo neophodno novo srce. Dijagnostikovana joj je dilatativna kardiomiopatija i slabost leve komore srca, što joj je ugrožavalo život.

Priključena je na veštačko srce i pluća, mašinu koja je održavala njen život. Stručni tim Instituta za majku i dete i Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ 14. jula izveo je proceduru ugradnje trajne mehaničke potpore srca, što je u Srbiji bio medicinski pionirski podvig. Bila je stabilna neko vreme nakon ugradnje pumpe, ali je usledilo naglo pogoršanje stanja. Lekari su non-stop bili uz nju i činili sve što je moguće. Tina je imala još jednu intervenciju, ali nažalost, borba do samog kraja nije uspela.

Preminula je u prošlu subotu, dok su roditelji bili pored nje. Ivana Mlinarević opisuje Tinu kao najhrabrije i najposebnije dete, mamino zlatno srce i bratovu najbolju seku. „Bila je dobro neko vreme nakon ugradnje pumpe. Ali je usledilo naglo pogoršanje, non-stop su tu bili i lekari Instituta i ‘Dedinja’, sve živo pokušavali. Imala je i još jednu intervenciju. Borba do samog kraja. Nije uspelo. Preminula je u prošlu subotu, bili smo pored naše ćerke kada je izdahnula. Tina je bila posebna. Najjače i najhrabrije dete, mamino zlatno srce, tajov soko i batova najbolja seka,“ kaže Ivana Mlinarević.

Manje od godinu dana ranije, 18. oktobra, porodica je živela normalno u Sokocu. Tina, bez ikakvih zdravstvenih problema, krenula je u školu, a onda se onesvestila. Hitno je prebačena u Beograd i otkrivena je teška dijagnoza. Ugradnja srčane pumpe tada je ulivala nadu, a roditelji su verovali da će Tina krenuti u peti razred sa svojim drugarima.

Sudbina je, nažalost, htela drugačije. Mama, tata, mlađi brat, baka, deka, tetka i brojni prijatelji ispratili su Tinu na večni počinak. Sahranjena je na vojničkom spomen-groblju Zejtinlik u Sokocu, groblju koje je simbol hrabrosti i odanosti, podignutom po uzoru na Solun. Zejtinlik je za Srbe sinonim za najhrabrije i najbolje, a Tina je zauvek postala deo te tradicije.

Tina Mlinarević ostavila je neizbrisiv trag u srcima onih koji su je poznavali. Njena hrabrost i borba za život inspirisale su mnoge, a njena priča postala je simbol nade u teškim trenucima. Iako je izgubila bitku, Tina će zauvek ostati u sećanju svih koji su je voleli.