Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas da je prekid vatre u Ukrajini „ključni preduslov za bilo kakav normalan, ozbiljan, razuman i strukturiran mirovni proces“. Ova izjava došla je u trenutku kada se međunarodna zajednica suočava s izazovima vezanim za trajanje sukoba u Ukrajini i potrebom za diplomatskim rešenjem.

Plenković je ponovio stav Evropske unije da „ne može biti razgovora o Ukrajini bez Ukrajine“, naglašavajući važnost uključivanja ukrajinskih vlasti u bilo kakve pregovore. Takođe, podržao je inicijativu o pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koji bi se održali na Aljasci. Ove izjave usledile su nakon niza sastanaka na kojima su učestvovali lideri EU, NATO i SAD, a koji su se održali uoči samita u Enkoridžu.

Plenković je istakao značaj okupljanja država koje se protive ruskoj agresiji na Ukrajinu i koje snažno podržavaju ukrajinsku borbu. „Usaglasili smo stavove i podržali inicijativu o sastanku na najvišem nivou između SAD i Rusije“, naveo je premijer. Ova strategija ima za cilj jačanje međunarodne zajednice u odgovoru na tešku situaciju u Ukrajini i pronalaženje načina za postizanje trajnog mira.

U drugom delu svog obraćanja, Plenković se osvrnuo na reakcije u vezi sa koncertima Marka Perkovića Tompsona, koji su izazvali kontroverze i optužbe za istorijski revizionizam te promociju ustaštva. On je ocenio da je besmisleno da se ovakva atmosfera doživljava kao revizionizam, ali je naglasio da zloupotreba ustaškog pokliča „Za dom spremni“ treba da bude sankcionisana.

Na pitanje novinara da li će ovaj poklič ikada ući u Krivični zakon, Plenković je rekao da su „stvari već jasne i po postojećem zakonu“. Istakao je da takvi stavovi, koji se pojavljuju u medijima, ne odražavaju realnost i dodao da je to besmisleno. „Čak se špekuliše i imputira od ovog jadnog i poraženog SDP-a da HDZ više nije mejnstrim stranka, da je postao stranka ekstremne desnice, što je toliko besmisleno i neinteligentno“, rekao je premijer.

Plenković je naglasio da u Hrvatskom saboru nema mesta za poklič „Za dom spremni“ i da to treba sankcionisati. „Siguran sam da će to u budućnosti činiti i predsednik Hrvatskog sabora“, dodao je. Ove izjave dolaze u kontekstu sve većih pritisaka na vlasti da se jasno odrede prema simbolima i pozdravima koji su povezani sa ustaškim režimom.

Uzimajući u obzir sve te izjave, može se primetiti da Plenković pokušava da balansira između nacionalističkih sentimenta i potreba za međunarodnom stabilnošću i prijemčivošću. Njegov stav prema Ukrajini i osnaživanju vlastitih stavova o istoriografiji i simbolima iz prošlosti pokazuje kako se politika u Hrvatskoj suočava s kompleksnim pitanjima identiteta, istorije i budućnosti.

Dok se Hrvatska suočava s ovim izazovima, Plenković se čini kao vođa koji želi da održi stabilnost unutar zemlje, dok istovremeno pokazuje podršku međunarodnim naporima za mir. Njegove reči o Ukrajini i preispitivanje nacionalnog identiteta kroz prizmu prošlosti predstavljaju ključne tačke koje će oblikovati politički diskurs u Hrvatskoj u narednim mesecima.