Sjedinjene Američke Države su 3. januara 2026. godine izvele obimnu vojnu operaciju u Venecueli, tokom koje su elitne američke snage uspele da uhapse predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores. Ova akcija je izazvala velike kontroverze, a američka administracija tvrdi da je operacija sprovedena uz podršku specijalnih jedinica i uz minimalne ljudske gubitke. Prema izvorima iz administracije, Maduro je prebačen u Sjedinjene Države, gde će se suočiti s optužbama za trgovinu drogom i oružjem pred federalnim sudom u Njujorku.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, objavio je na društvenoj mreži Truth Social snimak ekrana koji navodno dolazi sa Vikipedije, a na kojem piše da je on „vršilac dužnosti predsednika Venecuele“. Ova objava je izazvala dodatne kontroverze i podsmehe među analitičarima i političkim protivnicima.

Tramp je ranije nagovestio da će Sjedinjene Države preuzeti privremenu kontrolu nad Venecuelom, što dodatno naglašava njegovu politiku prema ovoj zemlji i Latinskoj Americi uopšte. Operacija je šokirala svetsku javnost i dodatno zaoštrila odnose SAD-a s mnogim državama, posebno u regionu Latinske Amerike. Reakcije su bile pomešane; dok su Madurini nekadašnji saveznici, poput Kube, nazvali akciju „nezakonitom“, lideri desnog centra u regionu su to videli kao oslobađanje od autoritarne vlasti, ali bez jasnog plana za budućnost.

Tramp je posebno uputio oštre poruke Kubi, naglašavajući da ta zemlja više neće imati pristup venecuelanskoj nafti i finansijskoj podršci. Predložio je Havani da „napravi dogovor sa SAD pre nego što bude prekasno“. Prema Trampovim rečima, Venecuela sada ima „najmoćniju vojsku na svetu“ koja će ih zaštititi, dok Kuba gubi svog dugogodišnjeg energetskog partnera.

Ova američka intervencija u Venecueli postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa međunarodnim pravom. Stručnjaci ističu da hapšenje predsednika i preuzimanje kontrole nad suverenom državom bez mandata Saveta bezbednosti UN predstavlja kršenje međunarodnih normi. Mnogi naglašavaju da bi ovaj presedan mogao imati dugoročne posledice na globalni poredak.

Dok se politička situacija u Venecueli i dalje razvija, međunarodna zajednica pažljivo prati događaje. Postavlja se pitanje kako će ova akcija uticati na stabilnost u regionu i da li će izazvati slične akcije u drugim zemljama. Neki analitičari sugerišu da bi moglo doći do odgovora od strane zemalja koje se protive američkom delovanju, što bi moglo dodatno zakomplikovati situaciju.

Trampova administracija se suočava s izazovima u vezi sa legitimitetom ove operacije. Dok neki u SAD-u smatraju da je to neophodna akcija u borbi protiv autoritarnih režima, drugi ističu da bi ovakvo delovanje moglo dovesti do destabilizacije i povećanja tenzija u već napetim odnosima između SAD-a i zemalja Latinske Amerike.

U međuvremenu, svet sa pažnjom prati dalji razvoj događaja u Venecueli, s obzirom na to da bi ishod ove operacije mogao imati dugoročne posledice po međunarodne odnose i stabilnost u regionu. Jasno je da je situacija kompleksna i da će se od strane različitih aktera očekivati različite reakcije, što dodatno otežava predviđanje budućnosti u ovom delu sveta.