Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog odluke Norveškog Nobelovog komiteta da mu ne dodeli Nobelovu nagradu za mir. U poruci norveškom premijeru Jonasu Garu Stereu, Tramp je istakao da više ne oseća obavezu da se fokusira isključivo na mir, naglašavajući da je učinio više za NATO od bilo koga drugog od njegovog osnivanja.

Tramp je naveo da je njegova uloga u zaustavljanju više od osam ratova bila značajna, te da je sada vreme da razmišlja o onome što je dobro za Sjedinjene Američke Države. „S obzirom na to da je vaša zemlja odlučila da mi ne dodeli Nobelovu nagradu za mir, više ne osećam obavezu da razmišljam isključivo o miru, iako će on uvek biti dominantan“, rekao je Tramp.

Osim toga, Tramp je izneo i kontroverznu tvrdnju o Grenlandu, rekavši da Danska poseduje ovaj teritorij samo zato što je „jedan brod tamo pristao pre tri stotine godina“. On je dovodio u pitanje pravo Danske na Grenland, ističući da ta zemlja ne može da zaštiti teritoriju od potencijalnih pretnji iz Rusije ili Kine. U njegovoj poruci se može primetiti da je Tramp zabrinut zbog ruskih i kineskih interesa u tom regionu.

Norveški premijer Stere je Trampu ponovio da norveška vlada ne odlučuje ko će dobiti Nobelovu nagradu za mir, naglašavajući da je to isključivo u nadležnosti Nobelove fondacije. Ova fondacija je u saopštenju potvrdila da nagrade ne mogu biti prenete ili distribuirane, a da je njihov osnovni cilj zaštita dostojanstva Nobelovih nagrada i njihovih administrativnih procedura.

U prethodnim izjavama, Tramp je takođe komentarisao situaciju u Grenlandu, tvrdeći da NATO već 20 godina upozorava Dansku na potrebu da ukloni „rusku pretnju“ sa tog ostrva. On je naglasio da Danska nije učinila ništa po tom pitanju, te je izrazio uverenje da će Sjedinjene Američke Države sada preuzeti odgovornost za rešavanje tih bezbednosnih izazova.

Tokom vikenda, Tramp je najavio dodatne carine prema osam evropskih zemalja, uključujući Nemačku, koje se protive eventualnoj aneksiji Grenlanda. On je opisao slanje evropskih vojnika na to ostrvo kao „veoma opasnu igru“. Ova izjava izazvala je zabrinutost među saveznicima u NATO, koji su istakli svoju posvećenost bezbednosti Arktika i poručili da vežba „Arctic Endurance“, koju koordinira Danska, ne predstavlja pretnju.

U zajedničkoj izjavi osam evropskih zemalja, naglašena je puna solidarnost sa Danskom i stanovnicima Grenlanda. Ove zemlje su se obavezale da će raditi zajedno kako bi očuvale mir i stabilnost u regionu, ističući važnost saradnje unutar NATO saveza.

Trampove izjave i njegovo ponašanje prema međunarodnim pitanjima i savezima su izazvale brojne kritike, kako unutar SAD, tako i u inostranstvu. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakva retorika mogla ugroziti dugoročne odnose Sjedinjenih Država sa svojim tradicionalnim saveznicima.

U svetlu ovih događaja, jasno je da se Trampova administracija suočava s izazovima koji mogu imati dalekosežne posledice po globalnu bezbednost i stabilnost. Dok Tramp nastavlja da se fokusira na svoje unutrašnje prioritete i političke ciljeve, međunarodna zajednica pomno prati njegove korake i odluke koje mogu uticati na međunarodni poredak.

U ovom kontekstu, važno je zapitati se kakve će to posledice imati za buduće odnose između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih ključnih saveznika, kao i za globalnu politiku u celini. Trampove reči i dela će nesumnjivo oblikovati tokove međunarodnih odnosa u narednim mesecima i godinama.