Američki predsednik Donald Tramp je u subotu doneo ključnu odluku o izvođenju vazdušnih udara na ključna iranska nuklearna postrojenja, što je potvrdio visoki zvaničnik Bele kuće za CNN. Ova odluka predstavlja značajan korak u trenutnom sukobu između Izraela i Irana, a Sjedinjene Države se tako direktno uključuju u regionalni rat.

Tramp je proteklih nedelja razmatrao različite opcije u vezi sa mogućim uključivanjem SAD u vojne operacije. Zvaničnici Bele kuće su potvrdili da je predsednik naložio svojoj portparolki da javno govori o dvonedeljnom vremenskom okviru za odluku, dok je u privatnim razgovorima sve više naginjao ka vojnim akcijama.

U isto vreme, američki izaslanik za Bliski istok, Stiv Vitkof, nastavio je diplomatske pregovore kako bi pokušao da izbegne direktni sukob. Međutim, pritisak na Trampa je rastao usled iranskih raketnih i dron napada na Izrael, što je dodatno otežalo situaciju.

Tramp je odluku o napadu doneo samo nekoliko minuta pre nego što su bombarderi B-2 Spirit dobili komandu za poletanje. Potpredsednik Džej Di Vens je izjavio da je predsednik mogao u bilo kojem trenutku da povuče naređenje, ali je odlučio da ide do kraja. Napad je izveden u subotu uveče po američkom vremenu, a ciljevi su bila tri strateški važna nuklearna postrojenja u Iranu: Natanz, Fordo i Isfahan.

Tokom operacije, američki avioni su koristili masivne bombe za razbijanje bunkera, koje su dizajnirane da probiju slojeve betona i podzemne fortifikacije. Tramp je nekoliko sati nakon napada izjavio da je operacija bila „izuzetno uspešna“ i da su ciljevi u potpunosti neutralisani. Izveštaji američkog generalštaba potvrđuju da su sva tri postrojenja pretrpela značajnu štetu, dok su američke snage prošle bez gubitaka.

Iako su neki analitičari pozdravili ovu akciju kao neophodan korak, upozoravaju i da bi napad mogao izazvati ozbiljne posledice. Iran je već zapretio osvetom, najavljujući „neviđeni odgovor“. Izrael je povisio nivo borbene gotovosti, dok su saveznici SAD širom Bliskog istoka pojačali mere bezbednosti usled straha od iranskih napada.

Reakcije na ovu situaciju su podeljene i u svetu. Rusija i Kina su osudile akciju SAD, smatrajući je opasnom eskalacijom, dok je Evropska unija najavila vanredni samit ministara spoljnih poslova kako bi razmotrili zajednički odgovor na novu krizu. U Sjedinjenim Američkim Državama, podržavaoci Trampa hvale njegovu odlučnost, dok opozicija upozorava na moguće opasnosti koje bi mogle ugroziti američke interese širom sveta.

Dok se čeka odgovor Teherana, region je na ivici rata. Očekuje se da će Iran reagovati napadom na američke baze ili možda inicirati ozbiljne pregovore pod pretnjom sile. Jedno je sigurno: svet ulazi u novu, potencijalno još opasniju fazu sukoba, a posledice ovog vojnog delovanja mogle bi biti dalekosežne. U narednim danima, pažnja međunarodne zajednice biće fokusirana na Iran i njegove poteze, dok će se pratiti i reakcije drugih država u regionu.