Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, imala je telefonski razgovor sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, Donaldom Trampom, tokom kojeg su razgovarali o zajedničkim naporima za pooštravanje sankcija protiv Rusije. U objavi na društvenoj mreži X, fon der Lajen je istakla da su razgovarali o jačanju ekonomskog pritiska na Rusiju kroz dodatne mere, ali nije iznela detalje razgovora.

U svom obraćanju, šefica Evropske komisije najavila je da će Komisija uskoro predstaviti novi, 19. paket antiruskih sankcija, koji će se fokusirati na kriptovalute, banke i energetski sektor. Ona je dodala da će Komisija predložiti ubrzanje odbijanja uvoza ruskih fosilnih goriva, što ukazuje na odlučnost EU da dodatno smanji zavisnost od ruskih energenata.

Ova najava o 19. paketu sankcija dolazi u trenutku kada se očekivalo da će EU predstaviti ovaj plan još sredinom avgusta, sa rokom koji je prvobitno bio postavljen na početak septembra. Međutim, nakon što je rok pomeren na 15. ili 17. septembar, u međuvremenu je usvajanje paketa odloženo na neodređeno vreme.

Prema izveštajima Bloomberg-a, ovo pitanje je izbačeno sa dnevnog reda zbog fokusa Trampa i Evropske unije na povećanje pritiska na Slovačku i Mađarsku, zahtevajući od njih da smanje svoju zavisnost od ruske nafte. Ova situacija dodatno komplikuje zajednički pristup EU i SAD prema Rusiji, jer se postavlja pitanje koliko će članice EU biti spremne da se održe u skladu sa novim sankcijama.

Izvori Politico-a navode da 19. paket neće uključivati nova ograničenja na prodaju energije, već će se fokusirati na brodove „flote u senci“, za koje Brisel smatra da zaobilaze sankcije. Takođe, moguće mete ovog paketa bi mogle biti rafinerije u trećim zemljama koje su uključene u izvoz ruske nafte u EU, kao i trgovačke firme koje posluju sa ruskom naftom.

Sjedinjene Američke Države smatraju da su antiruske sankcije evropskih zemalja nedovoljno stroge. Tramp je izjavio da je razlog njihove neefikasnosti to što zemlje EU nastavljaju da kupuju ruske energetske resurse. Vašington je izrazio spremnost da uvede ozbiljne sankcije protiv Rusije, pod uslovom da sve članice NATO-a slede primer SAD i prestanu sa nabavkom nafte iz Moskve.

Ova situacija ukazuje na složenost odnosa između SAD i EU u pogledu zajedničkog pristupa sankcijama protiv Rusije. Dok SAD insistiraju na strožim merama, EU se suočava sa unutrašnjim pritiscima i razlikama među svojim članicama. Slovačka i Mađarska, na primer, imaju značajnu zavisnost od ruske nafte, što otežava njihovo potpuno pridržavanje novih sankcija.

Osim toga, trenutna geopolitička situacija dodatno komplikuje pitanje sankcija. Rusija je već pokazala otpornost na sankcije, pronalazeći alternativne puteve za izvoz svojih energetskih resursa. U međuvremenu, EU nastoji da diversifikuje svoje izvore energije i smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva, što je postalo još urgentnije nakon izbijanja sukoba u Ukrajini.

U svetu koji se brzo menja, gde geopolitičke tenzije i energetska bezbednost postaju sve važnija tema, jasno je da će se sukobi oko sankcija nastaviti. Kako bi se postigao zajednički cilj, EU i SAD će morati da prevaziđu unutrašnje nesuglasice i uspostave jedinstven pristup prema Rusiji. Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama i mesecima, ali jedno je sigurno – pritisak na Rusiju neće popustiti, a dodatne sankcije su na vidiku.