Rejting predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, u avgustu je porastao na 44 odsto, što predstavlja povećanje od dva procentna poena u odnosu na jul, kako pokazuje anketa koju je sprovela CBS News. Ova promena u podršci može značajno uticati na Trampovu političku strategiju uoči predstojećih izbora, posebno među njegovim pristalicama.

Republikanci i Trampovi pristalice posebno naglašavaju da su politika imigracije i deportacija važnije od ekonomskih pitanja kao što su inflacija i ekonomski rast. Ove teme, zajedno sa pitanjima kriminala, doživljavaju kao ključne prioritete, dok inflacija, iako visoka, deluje kao sekundarna briga unutar Trampove baze podrške.

U ovom trenutku, podrška Trampu među republikancima ponovo prelazi 90 procenata, dok se njegov opšti rejting stabilizovao nakon dužeg perioda opadanja. Raspoređivanje Nacionalne garde u Vašingtonu skrenulo je pažnju sa ekonomskih izazova i doprinelo je jačanju poverenja među biračima, koji ga podržavaju zbog pitanja bezbednosti.

Međutim, kada je reč o Trampovoj ekonomskoj politici, mnogi Amerikanci ne odobravaju njegov rad. Većina ispitanika smatra da su Trampove mere negativno uticale na njihove finansije, posebno zbog carinskih tarifa koje je uveo. Ove tarife su značajno povećale troškove za potrošače, što je dovelo do smanjenja potrošnje. Četiri od deset Amerikanaca priznaju da su smanjili kupovinu zbog carina, ali među republikancima postoji značajna podrška za Trampovu trgovinsku politiku.

Ispitanici su podeljeni u vezi sa uticajem carina na radna mesta. Dok jedni veruju da će carine doprineti otvaranju novih radnih mesta u proizvodnji, drugi strahuju da će iste ugroziti postojeće poslove. Većina republikanaca je optimistična kada je reč o uticaju carina na zapošljavanje, dok se među širom populacijom može primetiti oprezniji pristup.

Dve trećine Amerikanaca smatra da Tramp pokušava da poveća svoja predsednička ovlašćenja, a većina se protivi takvim promenama. Pitanje ovlašćenja predsednika postaje sve značajnije u kontekstu trenutne političke klime, gde se traže jasne granice između izvršne i zakonodavne vlasti.

Što se tiče raspoređivanja Nacionalne garde, najveći deo onih koji podržavaju ovu meru su republikanci i Trampovi birači. Oni veruju da prisustvo Nacionalne garde smanjuje kriminal i povećava bezbednost, čak i u područjima gde ne žive u urbanim sredinama. Ovaj stav dodatno naglašava razlike u percepciji sigurnosti među različitim političkim i društvenim grupama.

U svetlu ovih događaja, Trampova administracija suočava se sa izazovima koji se tiču ekonomskih politika, bezbednosti i imigracije. Bez obzira na povećanu podršku među republikancima, Tramp će morati da se suoči sa kritičarima koji ukazuju na nedostatke u njegovoj ekonomskoj strategiji i na potencijalne posledice njegovih politika po svakodnevni život Amerikanaca.

U ovom kontekstu, predstojeći izbori će biti prilika za Trampa da dodatno učvrsti svoju poziciju i osigura podršku birača. Kako se politička scena razvija, jasno je da će imigracija, bezbednost i ekonomija ostati ključne teme koje će oblikovati buduće debate i odluke. Trampova sposobnost da se uhvati u koštac s ovim pitanjima može odrediti njegov politički opstanak i uspeh na izborima.