Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, najavio je da će njegova administracija uvesti carinsku stopu od oko 100 odsto na uvoz poluprovodnika i čipova. Ova mera se neće odnositi na kompanije koje proizvode u SAD ili su se obavezale da će to uskoro činiti. Ova odluka dolazi kao deo šire strategije Trampove administracije da se povrati proizvodnja u Ameriku, a najava je došla paralelno s informacijom o dodatnim ulaganjima kompanije Epl, koja planira da uloži 100 milijardi dolara u američko tržište.

Tramp je naglasio da kompanije poput Epla, koje su se obavezale da će graditi proizvodne kapacitete u SAD, neće biti pogođene novim carinama. On je jasno istakao da će se preduzeti mere protiv onih koji pokušaju da izbegnu svoje obaveze. „Ako kažete da ćete graditi, a ne izgradite, tada sabiramo sve retroaktivno i naplaćujemo naknadno. Moraćete da platite, to je sigurno“, poručio je Tramp. Ova izjava ukazuje na njegovu odlučnost da osigura da strane kompanije ispune svoja obećanja o investicijama u američku ekonomiju.

Osim toga, Tramp je najavio mogućnost uvođenja dodatnih carina Kini, sličnih onima koje su nedavno uvedene Indiji, ukoliko se nastavi kupovina ruske nafte. „Možda će se desiti… Još ne mogu ništa da potvrdim. Uradili smo to s Indijom, verovatno ćemo isto učiniti s još nekoliko zemalja. Jedna od njih bi mogla biti Kina“, rekao je Tramp. Ove izjave dolaze u kontekstu rastućih napetosti između SAD i Kine, posebno u vezi s pitanjima trgovine i međunarodnih odnosa.

Naime, Tramp je 6. avgusta uveo dodatnu carinu od 25 odsto na robu iz Indije, uz već ranije uvedenu istu stopu, pravdajući ovu meru time što Indija i dalje kupuje rusku naftu uprkos zapadnim sankcijama. Ovaj potez je deo šireg pristupa američke administracije u cilju smanjenja zavisnosti od stranih izvora energije i ponovnog jačanja domaće proizvodnje.

U međuvremenu, američki ministar finansija, Skot Besent, upozorio je Peking na moguće posledice ukoliko nastavi s kupovinom ruske nafte. Ove pretnje dodatnim carinama ukazuju na to da SAD pokušavaju da izvrše pritisak na druge zemlje da prestanu s podrškom Rusiji u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.

Trampova administracija očigledno je fokusirana na jačanje američke ekonomije kroz poticanje domaće proizvodnje i smanjenje uvoza, posebno u strateškim sektorima poput tehnologije. Očekuje se da će ove mere imati značajan uticaj na globalno tržište, a posebno na zemlje koje zavise od izvoza poluprovodnika i čipova.

Dok se ovi planovi sprovode, ostaje da se vidi kako će reagovati tržišta i da li će druge zemlje, uključujući Kinu i Indiju, promeniti svoje trgovinske politike da bi izbegle dodatne carinske namete. U svakom slučaju, Trampova strategija jasno pokazuje njegovu posvećenost vraćanju proizvodnje u SAD i smanjenju zavisnosti od stranih dobavljača, što bi moglo imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju.

U ovom trenutku, važno je pratiti razvoj situacije i kako će se međunarodne trgovinske relacije oblikovati u svetlu ovih najava. Trampova administracija će sigurno nastaviti s politikom koja favorizuje domaću proizvodnju, a kompanije će se morati prilagoditi novim uslovima na tržištu. Sa sve većim pritiscima na strane investitore, budućnost trgovinskih odnosa između SAD i drugih zemalja ostaje neizvesna, a odluke koje će biti donesene u narednim mesecima mogle bi značajno oblikovati globalne ekonomske tokove.