Američki predsednik Donald Tramp izazvao je kontroverzu tokom svog sastanka sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom, kada je nagovestio mogućnost izbacivanja Španije iz NATO-a zbog njenog nedovoljnog ulaganja u odbranu. Ova izjava dolazi u trenutku kada je NATO postavio ambiciozne ciljeve za svoje članice, uključujući obavezu da se 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) troši na odbranu.

Na sastanku, Tramp je istakao da Španija značajno zaostaje u vojnom budžetu u poređenju sa drugim članicama NATO-a, što su izjavili izvori bliski sastanku. „Imamo jednu zemlju koja zaostaje, Španiju. Trebalo bi da ih pozovete i saznate zašto zaostaju… Oni postižu uspehe zahvaljujući mnogim stvarima koje smo mi uradili. Dobro im ide. Nemaju izgovor“, rekao je Tramp, dodajući da bi moglo biti potrebno da se razmotri njihovo članstvo u NATO-u.

Ova izjava dolazi nakon što su saveznici u NATO-u na samitu održanom u junu pristali da ispune Trampov zahtev o povećanju vojnih izdataka. Preporučeno je da 3,5% BDP-a ide na osnovne vojne rashode, dok je preostalih 1,5% namenjeno širim bezbednosnim investicijama. Međutim, Španija je bila jedina zemlja koja je odbila da se obaveže na ovaj cilj.

Tramp je pohvalio Finsku zbog povećanja svojih vojnih izdataka, što je, kako se navodi, bilo direktan odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. „Uradili ste pravu stvar. Španija nije. Španija to nije uradila, tako da mislim da ćete morati da počnete da razgovarate sa Španijom“, rekao je Tramp, naglašavajući potrebu za većim ulaganjima u odbranu.

Španski premijer Pedro Sančez, koji je ranije izjavio da će Španija ispuniti nove ciljeve dogovorene na samitu u Hagu, smatra da trenutni izdaci za odbranu od 2% BDP-a predstavljaju dovoljno ulaganje. Sančez je istakao da će njegova zemlja nastaviti sa planovima za jačanje odbrane, ali je Tramp, koji je tokom svog mandata često kritikovao saveznike zbog njihovog vojnog ulaganja, smatrao da to nije dovoljno.

Trampov ultimatum nad Španijom nije prošao nezapaženo. Tokom istog dana, on je izjavio da je Španija učinila „užasnu stvar“ i zapretio da će primorati zemlju da poveća svoja ulaganja na 4% BDP-a, što bi značilo značajno povećanje trenutnih vojnih troškova. Ova izjava izazvala je različite reakcije među međunarodnim analitičarima i političarima, koji smatraju da ovakvi pritisci mogu dodatno destabilizovati odnose unutar NATO-a.

U međuvremenu, stručnjaci za bezbednost naglašavaju da je važno da članice NATO-a ostanu united i da se drže zajedničkih ciljeva, posebno u svetlu sve veće geopolitičke nestabilnosti u Evropi. Ruska invazija na Ukrajinu postavila je nove izazove za NATO, a članice su pod pritiskom da pokažu jedinstvo i spremnost da odgovore na pretnje.

Trampove izjave ukazuju na njegovu opredeljenost da pritisne saveznike da preuzmu veći deo tereta u finansiranju odbrane, ali i na njegovu sklonost da koristi radikalne mere kako bi ostvario svoje ciljeve. U tom smislu, pitanje budućnosti Španije u NATO-u postaje sve složenije, s obzirom na to da su odnosi među članicama često preplavljeni političkim i ekonomskim interesima.

Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će Španija morati da preispita svoja ulaganja u odbranu i da razgovara sa svojim saveznicima kako bi izbegla eventualne posledice Trampovih pretnji. U svetu gde je bezbednost na prvom mestu, saradnja i komunikacija među članicama NATO-a postaju ključne za očuvanje stabilnosti i mira.