Američka administracija planira da ograniči razmenu poverljivih informacija sa Kongresom nakon što su mediji objavili preliminarnu obaveštajnu procenu o efikasnosti vojnih udara na Iran, koja se ne poklapa sa izjavama predsednika Donalda Trampa. Ove informacije prenosi Axios, pozivajući se na neimenovane izvore iz Bele kuće.

Jedan visoki izvor iz administracije je izjavio da je „objavljen rat informatorima“ i potvrdio da FBI istražuje curenje informacija. Portparolka Bele kuće, Kerolin Livit, takođe je potvrdila informacije o istrazi, naglašavajući da izvor curenja informacija treba da bude kažnjen zatvorom.

Prema izvorima, obaveštajna zajednica razmatra načine za pooštravanje svojih procedura kako bi sprečila curenje informacija od aktera koje nazivaju „dubokom državom“, koji bi mogli da plasiraju delove analitičkih materijala medijima. Informacije se razmenjuju putem sistema poznatog kao CAPNET. Izveštaj o proceni udara na Iran je na tom sistemu objavljen kasno u ponedeljak uveče, a sledećeg dana su podaci procurili u medije poput CNN-a i The New York Times-a.

Izvor je otkrio da su podaci prikupljeni tokom 24 sata koristeći satelitske snimke, a ne od svedoka na terenu. Ove informacije su došle iz samo jedne od 18 obaveštajnih agencija i označene su kao „nisko poverljive“.

Potencijalna odluka o ograničavanju deljenja podataka naišla je na kritike demokrata u Kongresu. Lider demokrata u Senatu, Čak Šumer, postavio je pitanje šta Tramp krije time što obustavlja dostavljanje obaveštajnih podataka Kongresu. On je naglasio da ovo nije pitanje nacionalne bezbednosti, već Trampove nesigurnosti.

Tramp je, s druge strane, tvrdio da su američki udari potpuno uništili iranska nuklearna postrojenja i opisao je obaveštajne podatke koji su se pojavili u medijima kao „neubedljive“. On je takođe napao novinarku CNN-a, Natašu Bertran, koja je koautorka obaveštajne procene, zahtevajući njeno otpuštanje iz mreže i krivično gonjenje, kao i da bude izbačena „kao pas“.

Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu između Bele kuće i Kongresa, uz sve veće nesuglasice oko obaveštajnih podataka i njihovog deljenja. Stručnjaci upozoravaju da ovakve odluke mogu dovesti do smanjenja transparentnosti i odgovornosti vlasti prema zakonodavnoj grani.

U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje koliko će ovakva ograničenja uticati na sposobnost Kongresa da nadgleda izvršnu vlast, posebno u pitanjima od vitalnog značaja kao što je nacionalna bezbednost. Kritičari tvrde da je transparentnost ključna za demokratiju i da bi svako ograničenje u razmeni informacija moglo imati dugoročne posledice po funkcionisanje vlade.

Trampova administracija se već suočava sa brojnim izazovima, a ovaj potez može dodatno pogoršati odnose sa opozicijom. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakvi potezi mogli da dovedu do ozbiljnih posledica po unutrašnju politiku SAD, posebno u svetlu predstojećih izbora.

U svetlu ovih događaja, očigledno je da se američka politika suočava sa sve većim pritiscima i izazovima, a način na koji će administracija odgovoriti na curenje informacija i kritike iz Kongresa ostaje neizvestan. Kako se situacija bude razvijala, biće važno pratiti kako će se odnosi između različitih grana vlasti oblikovati u narednim mesecima.