Američki predsednik Donald Tramp je nedavno izjavio da je njegov glavni cilj u odnosima sa Kinom postizanje fer trgovinskog sporazuma. Međutim, on je naglasio da ne planira da se sastane sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u ovoj nedelji. Ove informacije prenešene su od strane Tanjuga i Rojtersa.
Tramp je tokom leta u predsedničkom avionu izjavio da američki zvaničnici vode razgovore o trgovinskim sporazumima sa mnogim zemljama, uključujući i Kinu. Kada su novinari upitali da li će tokom ove nedelje biti objavljeni neki trgovinski sporazumi, Tramp je odgovorio da bi to moglo da se desi, ali nije želeo da otkrije nikakve specifične detalje.
U poslednjih nekoliko nedelja, Trampovi najviši zvaničnici su se aktivno angažovali u seriji sastanaka sa trgovinskim partnerima. Ovaj intenzivni diplomatski napor usledio je nakon što je Tramp 2. aprila uveo carine od deset procenata na većinu uvoza iz stranih zemalja, kao i viša carinska opterećenja za mnoge trgovinske partnere, koje je kasnije suspendovao na period od 90 dana.
Osim toga, Tramp je nametnuo i carine od 25 procenata na automobile, čelik i aluminijum, pri čemu su carine od 25 procenata uvedene za Kanadu i Meksiko, dok su carine na Kinu dostigle čak 145 procenata. Predsednik je nagovestio da ne očekuje postizanje sporazuma sa nekim zemljama, već je ukazao na mogućnost da će „odrediti određenu carinu“ za te trgovinske partnere u naredne dve do tri nedelje.
U okviru svojih unutrašnjih administrativnih promena, Tramp je smenio Majka Volca sa pozicije savetnika za nacionalnu bezbednost i na njegovo mesto privremeno imenovao državnog sekretara Marka Rubija. Tramp je izjavio da je zamenik njegovog šefa kabineta, Stiven Miler, jedan od vodećih kandidata za potencijalno imenovanje na ovu poziciju.
Ova smena dolazi u trenutku kada je Trampova administracija pod sve većim pritiskom zbog trgovinskih tenzija i neizvesnosti na svetskoj sceni. Mnogi analitičari smatraju da bi dalji potezi Trampa mogli značajno uticati na globalnu ekonomiju, posebno u svetlu trenutnih trgovinskih sukoba sa Kinom i drugim zemljama.
Trampova strategija u trgovinskoj politici oslanja se na žestoke pregovore i uvođenje carina kao sredstva pritiska na strane vlade kako bi se postigli povoljniji uslovi za američke proizvođače. Njegov pristup je često izazivao kritike, ali i dobijao podršku onih koji veruju da će on na kraju doneti koristi američkoj ekonomiji.
U međuvremenu, Tramp je i dalje fokusiran na druge aspekte svoje administracije, uključujući i imenovanje novih članova svog kabineta. Ove promene ukazuju na njegovu nameru da ojača tim koji će mu pomoći u ostvarivanju ambicioznih ciljeva, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu.
Trampova vlada se suočava sa brojnim izazovima, uključujući i unutrašnje političke tenzije, kao i stalnu kritiku njegovih stavova o trgovinskoj politici. Dok se približava izborna godina, mnogi analitičari će pažljivo pratiti kako će se ovi događaji odraziti na njegovu popularnost i šanse za ponovno izbore.
U zaključku, Tramp nastavlja da se bavi trgovinskim pitanjima sa fokusom na postizanje povoljnijih uslova za Sjedinjene Američke Države, dok u isto vreme menja sastav svog kabineta kako bi osigurao efikasno vođenje svoje administracije. Njegova sposobnost da uspešno balansira između unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka biće ključna za budućnost njegove politike i potencijalnog ponovnog izbora.
