Nakon tri nedelje rata, administracija Donalda Trampa započela je preliminarne razgovore o sledećoj fazi sukoba i mogućem okviru mirovnih pregovora s Iranom, prema navodima jednog američkog zvaničnika za Axios i izvora upućenog u situaciju. Predsednik Tramp izjavio je u petak da razmatra „okončanje“ rata, iako američki zvaničnici procenjuju da se očekuju još dve do tri nedelje borbi. Njegovi savetnici žele da postave temelje za diplomatsko rešenje. U te razgovore uključeni su Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof.

Svaki sporazum o okončanju rata morao bi da uključi ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, rešavanje pitanja iranskih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, kao i uspostavljanje dugoročnog dogovora koji bi obuhvatio iranski nuklearni program, balističke rakete i podršku regionalnim saveznicima Teherana. Direktnog kontakta između SAD i Irana poslednjih dana nije bilo, ali su poruke prenošene preko Egipta, Katara i Ujedinjenog Kraljevstva. Egipat i Katar obavestili su SAD i Izrael da je Iran zainteresovan za pregovore, ali pod vrlo strogim uslovima, koji uključuju prekid vatre, garancije da se rat neće nastaviti i isplatu odštete.

### Američki zahtevi

„Smatramo da smo zaustavili iransko napredovanje“, rekao je jedan američki zvaničnik, uveren da će Iranci na kraju sesti za pregovarački sto. Prema njegovim rečima, SAD od Irana traže da pristane na šest obaveza: petogodišnju obustavu raketnog programa, potpunu zabranu obogaćivanja uranijuma, demontažu reaktora u nuklearnim postrojenjima Natanz, Isfahan i Fordo, uspostavljanje strogih međunarodnih protokola za nadzor proizvodnje i korišćenja centrifuga i srodnih mašina koje bi mogle služiti razvoju nuklearnog oružja, sklapanje sporazuma o kontroli naoružanja sa zemljama u regionu, uključujući ograničenje broja projektila na najviše 1.000, i prestanak finansiranja posredničkih grupa poput Hezbolaha u Libanu, Hutista u Jemenu i Hamasa u Gazi.

### Prepreke i nepoverenje

Iran je i ranije odbijao neke od ovih zahteva, a vlasti u Teheranu ističu i teškoće u pregovorima sa predsednikom koji je ranije učestvovao u razgovorima, a zatim ih naglo prekinuo bombardovanjem. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je u subotu svom indijskom kolegi da normalizacija situacije u Ormuskom moreuzu zahteva da SAD i Izrael prekinu napade na Iran i obavežu se da ih neće nastaviti, saopštilo je iransko ministarstvo spoljnih poslova.

Sam Tramp je u petak poručio da se ne protivi razgovorima, ali da trenutno nije zainteresovan za ispunjavanje iranskog zahteva za prekidom vatre. Zahtev za odštetom takođe smatra „neprihvatljivim“, potvrdio je američki zvaničnik.

### Prostor za kompromis

Ipak, drugi zvaničnik sugeriše da bi moglo biti prostora za pregovore o povratu zamrznute iranske imovine. „Oni to nazivaju odštetom. Mi to možda možemo nazvati povratom zamrznutog novca. Postoji mnogo načina da se stvari formulišu kako bi oni politički rešili ono što im je potrebno i postigli konsenzus unutar svog sistema“, rekao je. „Sve je u formulaciji. Ali prvo moramo doći do tačke u kojoj nam je formulacija jedini problem.“

Trampov tim trenutno razmatra dva ključna pitanja: ko je u Iranu najbolja osoba za pregovore i koja je država najpogodniji posrednik. Iako je Aragči bio glavni pregovarač u ranijim rundama, Trampovi savetnici ga, prema rečima američkih zvaničnika, vide kao „faks-mašinu“, a ne kao nekoga ko ima stvarna ovlašćenja za postizanje dogovora. Zbog toga pokušavaju da utvrde ko u Iranu zaista donosi odluke i kako da stupe u kontakt s tom osobom.

Iako je Oman posredovao u poslednjem krugu nuklearnih pregovora, SAD sada traže drugog posrednika, po mogućstvu Katar, zbog obostranog nepoverenja prema Omanu. Američki zvaničnici ističu da su se Katarani pokazali kao efikasni i pouzdani posrednici u Gazi. Međutim, Katar je spreman da pomogne iza kulisa, ali ne želi da preuzme ulogu glavnog zvaničnog posrednika, navode dva izvora.

Izvori dodaju da Trampovi savetnici žele da budu spremni ukoliko se u bliskoj budućnosti otvore vrata za pregovore s Iranom. Uslovi koje bi predstavili Vitkof i Kušner bili bi slični onima koje su izneli u Ženevi dva dana pre početka rata.