Američki predsednik Donald Tramp napravio je lapsus tokom svoje nedavne posete Velikoj Britaniji, kada se pohvalio da je rešio spor između Azerbejdžana i, kako je rekao, Albanije, misleći pri tom na Jermeniju. Ova greška nije prošla nezapaženo, a mediji su preneli da je to već treći put u poslednjih nekoliko nedelja da Tramp meša Jermeniju i Albaniju.

Tokom zajedničke konferencije za novinare sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, Tramp je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog stava ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi s ratom u Ukrajini. „Veoma sam razočaran što ovaj konflikt nije rešen“, rekao je Tramp, prenosi francuski list Figaro.

Tramp je, kako bi dokazao svoju sposobnost u rešavanju međunarodnih sukoba, pomenuo sukob u Nagorno Karabahu. „Kada samo pomislite da smo, na primer, rešili konflikt između Azerbejdžana i Albanije, koji je trajao godinama“, kazao je Tramp, ne shvatajući da je napravio grešku u imenovanju jedne od strana.

Nakon što je izneo ovu netačnu informaciju, Tramp je otkrio detalje svog sastanka sa predsednicima Jermenije i Azerbejdžana. Prema njegovim rečima, sastanak je počeo napetom atmosferom, sa liderima koji su sedeli na suprotnim krajevima Ovalne kancelarije. „Nakon što smo proveli sat vremena zajedno, počeli su se približavati, a na kraju smo se svi zajedno izgrlili“, ispričao je Tramp, ilustrujući kako je došlo do smanjenja tenzija tokom razgovora.

8. avgusta, Tramp je potpisao memorandum razumevanja od sedam tačaka sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom i azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim. Ovaj memorandum je bio prvi korak ka postizanju finalnog mirovnog sporazuma, koji se bavi teritorijalnim sporom iz 80-ih godina prošlog veka. Tramp je tada izjavio da je reč o „istorijskom sporazumu“.

Greške poput ove mogu ukazivati na dublje probleme u razumevanju kompleksnih međunarodnih odnosa, a Trampove izjave često izazivaju polemike i sumnje u njegovu sposobnost da vodi spoljnu politiku. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno da lideri velikih zemalja, kao što su Sjedinjene Američke Države, budu dobro informisani o globalnim pitanjima kako bi mogli doneti mudre odluke i pružiti efikasnu podršku u rešavanju sukoba.

Pored toga, Trampova sposobnost da se poveže sa liderima iz različitih zemalja može biti ključna u postizanju mirnih rešenja. Njegova priča o sastanku sa liderima Jermenije i Azerbejdžana sugeriše da su njegovi napori bili usmereni ka smanjenju napetosti između dve strane. Ipak, njegova greška u imenovanju jedne od država može umanjiti uticaj njegovog uspeha.

S obzirom na to da su napetosti između Jermenije i Azerbejdžana i dalje prisutne, važno je da se međunarodna zajednica angažuje u pomirenju i podršci mirovnim procesima. Trampova administracija je pokazala interesovanje za učvršćivanje odnosa između ovih zemalja, ali uspeh tih napora zavisi od sposobnosti da se razume i pravilno identifikuje ključne aktere u konfliktima.

Na kraju, greške u identifikaciji zemalja i sukoba ne bi trebale da umanje značaj napora koje Tramp i njegova administracija ulažu u rešavanje ovih kompleksnih pitanja. S obzirom na to koliko su ovi sukobi duboki i komplikovani, važno je da lideri, uključujući Trampa, nastave da rade na izgradnji mira i razumevanju među narodima.