U Vašingtonu, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo je izrazio svoje nezadovoljstvo prema vođstvu američke centralne banke, Federalnih rezervi (FED), zbog njihove odluke da ne smanje kamatne stope. Njegove kritike dolaze u vreme kada inflacija u zemlji ostaje iznad ciljanog raspona, što stvara dodatne napetosti u ekonomiji.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social napisao da predsednik FED-a, Džerom Pauel, ne prati korake svojih evropskih kolega kada je reč o snižavanju kamatnih stopa. On je istakao da su mnoge druge zemlje, uključujući članice Evropske unije i Kinu, već preduzele mere da smanje kamate kao odgovor na inflaciju. Prema Trampovim rečima, ovo usporavanje ekonomskog rasta u SAD-u nije fer prema američkoj javnosti koja bi, kako on tvrdi, mogla da doživi procvat uz odgovarajuće mere.
U svojoj objavi, Tramp je naglasio da ne vidi osnovu za visoke kamatne stope. On tvrdi da „nema inflacije“ i da su cene benzina, energije i osnovnih namirnica opale. Ove tvrdnje dolaze uprkos podacima koji pokazuju da inflacija, iako je usporila, i dalje ostaje iznad željenog nivoa. Tramp je pozvao na hitno smanjenje kamatnih stopa, ističući da bi tako nešto moglo potaknuti ekonomski rast i poboljšati životni standard Amerikanaca.
Ove izjave dolaze u vreme kada se američka ekonomija suočava s brojnim izazovima, uključujući visoke cene energenata i lančana ograničenja koja su nastala tokom pandemije. Mnogi ekonomisti smatraju da bi snižavanje kamatnih stopa moglo pomoći u stimulisanju potrošnje i investicija, ali postoje i oni koji upozoravaju da bi prebrzo snižavanje moglo dovesti do nove inflacije.
Trampovi komentari takođe odražavaju njegovu poznatu strategiju da se suprotstavi institucijama koje smatra previše opreznima ili neefikasnima. Ovaj pristup je bio prisutan tokom njegovog mandata, kada je često kritikovao FED zbog njihovih odluka o kamatnim stopama.
U međuvremenu, FED se suočava s teškim zadatkom balansiranja između kontrole inflacije i podsticanja ekonomskog rasta. Na sastancima koji se održavaju svaka dva meseca, članovi odbora raspravljaju o trenutnim ekonomskim uslovima i donose odluke o kamatnim stopama na osnovu niza ekonomskih pokazatelja, uključujući stopu inflacije, stopu nezaposlenosti i rast BDP-a.
Kritike Trampa na račun FED-a dolaze u trenutku kada se priprema za predstojeće predsedničke izbore 2024. godine. Njegova strategija očigledno cilja na privlačenje podrške birača koji se suočavaju sa ekonomskim teškoćama, kao što su visoke cene i troškovi života. Tokom prethodnih izbora, ekonomija je bila centralna tema, a Tramp je često koristio ekonomske podatke kako bi naglasio svoje uspehe.
Iako su Trampove tvrdnje o inflaciji i kamatnim stopama kontroverzne, jasno je da će ekonomska pitanja igrati značajnu ulogu u predstojećim izborima. Mnogi birači će se osloniti na ekonomske rezultate kao ključni faktor prilikom odlučivanja za koga će glasati. U tom kontekstu, Trampova retorika o FED-u i ekonomskim politikama može da utiče na njegovu bazu podrške i oblikuje percepciju o njegovim sposobnostima kao lidera.
U zaključku, Trampove kritike FED-a i pozivi na smanjenje kamatnih stopa ukazuju na duboke razlike u pristupima ekonomskim izazovima. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti kako će ove rasprave uticati na političku scenu i ekonomsku politiku u Sjedinjenim Američkim Državama.
