Amerika je kapitulirala pred Iranom, a memorandum o razumevanju koji su potpisale obe strane predstavlja pobedu za Islamsku Republiku Iran i poniženje za predsednika Donalda Trampa i Sjedinjene Države. Ovaj ishod jasno pokazuje da rat, koji neki doživljavaju kao uživanje u eksplozijama i razaranju, zapravo predstavlja nastavak politike drugim sredstvima. Iran je uspeo da natera protivnika da promeni svoju politiku, što je rezultiralo njegovom predajom.

Od samog početka, američko-izraelski rat protiv Irana otkrio je Trampovu nesposobnost da razume mentalitet i funkcionisanje iranskog rukovodstva. Umesto da razviju strategiju, Tramp i njegovi saradnici su ih tretirali kao marionete koje će se pokoriti nakon što počnu napadi. Ova pogrešna procena rezultirala je time da su američki zvaničnici morali da predstave poraz kao pobedu, što i dalje pokušavaju da učine, ali na smešan način.

Mnogi Amerikanci i dalje veruju da je Tramp vešt pregovarač, iako je on zapravo samo lik iz televizijske emisije. Njegova sposobnost da se fokusira i razume globalne odnose moći je ograničena. Tramp je, u želji da poboljša svoje izglede za reizbor, odabrao da se povuče iz sukoba s Iranom, verovatno misleći da bi niže cene goriva mogle ojačati njegovu poziciju.

Trampovo geopolitičko nasleđe će biti zapamćeno ne samo po ratu u Ukrajini, već i kao arhitekta oživljavanja iranskog režima. Njegov napad na Iran doveo je do saosećanja prema iranskim mučiteljima i ubicama, dok je istovremeno proširio moć Irana na Bliskom istoku. Kapitulacijom pred Iranom, Tramp je stvorio dugotrajni izvor prihoda za iranske vlasti, dok će Sjedinjene Američke Države odmrznuti 24 milijarde dolara iranskih sredstava i platiti 300 milijardi dolara za obnovu.

Amerika je izgubila svaku polugu uticaja koju je imala da spreči Iran da razvije nuklearno oružje. Trampov rat protiv Irana predstavljao je i stratešku i moralnu katastrofu. Vođenje ilegalnog i neobjavljenog rata, kršenje ratnih zakona i ubijanje civila ne donosi pobedu. Uživanje u takvim postupcima nije znak proračunate strategije, već jednostavno pogrešno ponašanje.

Trampova administracija koristila je zla sredstva na glup način, ostavljajući svet u gorem stanju nego pre. Ovaj rat je doveo do široke ekonomske štete za Sjedinjene Američke Države, a na zadovoljstvo Kine, Rusije i Irana, stvorio je neuredniji međunarodni poredak.

Sjedinjene Američke Države su došle do ove tačke jer su dozvolile da se politička, ekonomska i medijska moć koncentriše u rukama nekolicine. Iako je lako kriviti nesposobno rukovodstvo za kapitulaciju Amerike, pravi uzrok leži u politikama i institucijama koje omogućavaju da takvi ljudi dođu na vlast.

Ratovi iz hira su simptom tiranije i upozorenje za one koji preferiraju republike. Da bi se stvorila Amerika koja ne kapitulira, potrebno je suprotno od Trampove bezosećajnosti i praznoglavosti. Amerikanci bi trebali da vrednuju racionalnije lidere, ljude sa stvarnim kvalifikacijama, i da se odupru harizmatičnim šarlatanima koji ih vode u rat.

Takođe, važno je ceniti lidere sa “mekšim srcem”, one koji žele da brinu jedni o drugima i da stvaraju društvo koje omogućava bolji život svima. Potrebno je raditi na uklanjanju novca iz politike, rešavanju osnovnih nejednakosti i omogućavanju društvene mobilnosti.

Iran je lako “dobio” ovaj rat jer je samo morao da zapreti interesima jednog budućeg tiranina. Da bi se izgradila Amerika koja ne kapitulira, potrebna je nova vrsta liderstva koja će se suprotstaviti trenutnim trendovima.