Kolumbijski predsednik Gustavo Petro našao se na meti američkog predsednika Donalda Trampa, koji ga je javno povezao sa proizvodnjom i krijumčarenjem kokaina, uz upozorenje da „mora da pazi šta radi“. Ova izjava stigla je u trenutku kada je Vašington praktično preuzeo kontrolu nad Venecuelom, što Kolumbiju stavlja u fokus kao moguću sledeću tačku američkog pritiska u Latinskoj Americi.

Na pitanje novinara da li bi kolumbijski predsednik trebao da se zabrine zbog razvoja događaja u Venecueli, Tramp je odgovorio bez ikakvog ublažavanja tona. „Pa, on ima mlinove za kokain i oni šalju drogu u Sjedinjene Američke Države. Tako da, da – mora da pazi svoje du*e“, rekao je američki predsednik. Takve izjave predstavljaju otvorenu političku pretnju šefu države Kolumbije i jasan signal da Vašington Petra više ne vidi samo kao političkog sagovornika, već i kao bezbednosni problem.

Petro, bivši pripadnik levičarske gerile i prvi levičar na čelu Kolumbije, već mesecima vodi spor sa Sjedinjenim Američkim Državama oko strategije borbe protiv narkotika. Njegova administracija zagovara drugačiji pristup, sa manjim oslanjanjem na vojnu silu i većim fokusom na socijalne uzroke trgovine drogom, što je u direktnoj suprotnosti sa američkom politikom. Ova razlika postala je osnova za najteže optužbe koje su iz Bele kuće upućene jednom kolumbijskom predsedniku u savremenoj istoriji.

Neposredno pre poruke upućene Petru, Tramp je potvrdio da će Sjedinjene Američke Države imati odlučujuću ulogu u upravljanju Venecuelom u prelaznom periodu. „Mi – Rubio, Hegset, Kejn i ja – vodićemo zemlju, Venecuelu, za sada“, rekao je Tramp, odgovarajući na pitanje ko će imati stvarnu vlast u Karakasu. Ovakva izjava se u regionu tumači kao presedan i upozorenje državama koje Vašington označi kao izvor pretnje po američku bezbednost.

Ove reči dolaze u vreme kada se čini da su odnosi između Kolumbije i Sjedinjenih Američkih Država napetiji nego ikada. Trampova administracija, koja je tradicionalno podržavala vojne opcije u borbi protiv narkotika, izgleda da ne prihvata Petrovu strategiju koja se fokusira na društvene aspekte problema. U tom kontekstu, Petro se suočava sa izazovima ne samo unutar svoje zemlje, već i na međunarodnoj sceni, gde se čini da je postao meta američke politike.

S obzirom na to da su američke vlasti već preuzele aktivnu ulogu u Venecueli, analitičari smatraju da bi Kolumbija mogla postati sledeća tačka američkog pritiska. Trampove reči ukazuju na to da Vašington ne namerava da se povuče iz Latinske Amerike, već da će nastaviti sa svojim strategijama, koje uključuju otvorene pretnje protiv državnika koji se ne uklapaju u njihovu viziju.

Petro se takođe suočava sa unutrašnjim izazovima, s obzirom na to da mnogi Kolumbijci podržavaju njegov pristup borbi protiv narkotika, koji se fokusira na prevenciju i rehabilitaciju, umesto na represivne mere. Ipak, pritisak iz Vašingtona može značajno uticati na njegovu sposobnost da implementira ovu politiku.

U svetlu ovih događaja, budućnost odnosa između Kolumbije i Sjedinjenih Američkih Država ostaje neizvesna. Dok se Trampova administracija čini odlučnom u svojim namerama, Petro će morati da pronađe način da balansira između zahteva Sjedinjenih Država i potreba svoje zemlje. Ukoliko situacija i dalje eskalira, može doći do ozbiljnih posledica po bezbednost i stabilnost ne samo Kolumbije, već i celog regiona Latinske Amerike.