Zvaničnici Evropske unije i Švajcarske danas su izrazili zabrinutost zbog poklona koje su američkom predsedniku Donaldu Trampu uručili švajcarski milijarderi. Među ovim poklonima nalaze se zlatni stoni sat marke Roleks i gravirana zlatna poluga vredna 130.000 dolara (oko 113.000 evra). Ovi pokloni su označeni kao „nedostojanstveni“ i sumnja se da su bili motivisani željom da Švajcarska dobije smanjenje carina od Sjedinjenih Američkih Država.

Ova situacija je izazvala brojne reakcije političara i javnosti. Italijanski poslanik Evropskog parlamenta, Paskuale Tridiko, izrazio je svoje zgražavanje nad ovim skupocenim poklonima, ističući da su oni uručeni samo nekoliko nedelja pre nego što je Tramp odlučio da smanji carine na švajcarski uvoz sa 39 odsto na 15 odsto. Tridiko je naglasio da to deluje kao slučaj pretvaranja spoljne politike u politiku pojedinaca, što dodatno komplikuje situaciju.

Predsednica Zelene stranke u Švajcarskoj, Liza Macone, takođe je komentarisala ovu situaciju, rekavši da pokloni pokazuju kako je „korumpirana logika“ Trampa otrovala švajcarsku elitu. Ona je dodala da je neprihvatljivo da se savezna vlada oslanja na pomoć ekonomske elite, koja zastupa privatne interese i nema demokratski legitimitet u pregovorima sa američkim predsednikom.

Pokloni koje su švajcarski milijarderi uručili Trampu bi možda ostali nezapaženi da novinari nisu primetili novi sat na njegovom stolu u Ovalnom kabinetu. Utvrđeno je da je ovaj sat jedinstven i da nije dostupan u slobodnoj prodaji. Zlatnu polugu, koja je bila ukrašena brojevima 45 i 47, u čast Trampovih prvog i drugog mandata, poklonio je Marvan Šakarči, šef švajcarske kompanije za rafiniranje zlata MKS.

Švajcarski publicista i politički komentator, Hanes Briči, izjavio je da su ovi pokloni „nedostojanstveni“ i da dodatno komplikuju odnose između Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država. S druge strane, švajcarski ministar ekonomije, Gi Parmelin, odbacio je kritike o lobiranju, ističući da je Trampova odluka o smanjenju carina za Švajcarsku u skladu sa pravilima Evropske unije i predstavlja „veliko olakšanje“.

Portparol Bele kuće brzo je negirao bilo kakvu vezu između poklona i sporazuma o carinama, ističući da je jedini interes koji vodi donošenje odluka predsednika Trampa najbolji interes američkog naroda. Ova izjava je došla kao odgovor na sve veće kritike koje su se pojavile u vezi s etikom poklona i njihovim potencijalnim uticajem na politiku.

Bela kuća je takođe navela da je prihvatila hiljade poklona koji su ušli u Nacionalni arhiv, a predsednik ima pravo da odluči da li će lično zadržati ili kupiti neke od primljenih poklona, koji mogu biti podložni oporezivanju. Ova situacija dodatno naglašava složenost odnosa između političkih figura i poslovne elite, kao i etičke dileme koje proističu iz takvih interakcija.

Kao rezultat ovih događaja, očekuje se da će se nastaviti rasprava o etici poklona u politici, kao i o tome kako takvi pokloni mogu uticati na međunarodne odnose i trgovinske sporazume. Dok jedni smatraju da su pokloni znak prijateljstva i saradnje, drugi ih vide kao način za manipulaciju politikom i ostvarivanje privatnih interesa na račun javnog dobra.

Ova situacija otvara pitanja o transparentnosti i odgovornosti u političkom sistemu, kao i o tome kako pojedinci i grupe mogu uticati na donošenje odluka na najvišim nivoima vlasti. U svakom slučaju, pažnja javnosti i medija na ovu temu će se verovatno nastaviti, a implikacije ovih poklona će se osećati u budućim političkim i ekonomskim odnosima između Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država.