Američki zvaničnici su razvili nekoliko opcija za predsednika Donalda Trampa kako bi pojačali ekonomski pritisak na Rusiju, s obzirom na to da se ruski predsednik Vladimir Putin ne žuri da okonča rat u Ukrajini. Ova informacija dolazi iz izveštaja Blumberga, koji se poziva na izvore upoznate sa situacijom. Zvaničnici su, međutim, izrazili da Tramp još uvek nije doneo odluku jer su diplomatski napori još uvek u toku.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija već su uvele značajne sankcije Moskvi od trenutka kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ipak, ove mere nisu uspele da primoraju Putina da prekine borbe. Ukrajina i njeni saveznici traže od SAD da dodatno pojačaju pritisak na Rusiju, uključujući stroža ograničenja na izvoz energije i prihode od nafte, kako bi natirali Kremlj da se složi sa prekidom vatre po Trampovim uslovima.
Nedavne promene u Trampovom kabinetu, kao što je povlačenje savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i imenovanje Marka Rubija za privremenog državnog sekretara, mogle bi uticati na američku strategiju prema Ukrajini. Rubijev pristup se može smatrati jednostavnijim, s obzirom na to da se razmatraju različiti stavovi visokih zvaničnika, uključujući i one koji su bliži ruskim interesima.
Republikanski senator Lindzi Grejem, jedan od ključnih Trampovih saveznika, istakao je da ima podršku 72 kolege za predlog zakona o uvođenju novih „razornih“ sankcija Rusiji ukoliko Putin odbije da pregovara o okončanju sukoba u Ukrajini. Portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit, je naglasila da Tramp želi trajni prekid vatre kako bi se zaustavilo krvoproliće, dok je Moskva do sada odbijala da prihvati takve zahteve.
Putin je zadržao maksimalističke stavove, tražeći kontrolu nad četiri ukrajinska regiona koje Rusija nije potpuno okupirala. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pristao da SAD dodeli deo budućih prihoda od resursa kako bi održao Trampovu podršku, a takođe je podržao pozive na bezuslovno primirje od najmanje 30 dana.
Tramp, koji teži okončanju rata i preoblikovanju ekonomskih odnosa između SAD i Rusije, ranije je zapretio sankcijama Moskvi ako se Putin ne uključi u ozbiljne mirovne pregovore. U okviru predloga koji su podeljeni sa evropskim saveznicima, SAD bi bile spremne da priznaju rusku kontrolu nad Krimom, poluostrvom koje je Putin anektirao 2014. godine. Ovaj sporazum bi, takođe, zamrznuo sukob uz postojeće linije fronta, dajući Rusiji kontrolu nad delovima preostalih četiri ukrajinska regiona.
Takođe, težnje Kijeva ka pristupanju NATO-u bi bile uklonjene sa dnevnog reda, a sankcije Rusiji bi na kraju bile ukinute. Ukrajina bi dobila bezbednosne garancije kako bi se osiguralo da će svaki sporazum biti održan. Administracija Donalda Trampa takođe želi da Moskva vrati Ukrajini nuklearnu elektranu Zaporožje, koja je najveća u Evropi i koju je Rusija zauzela na početku rata. Ovaj objekat bi potom prešao pod kontrolu SAD, snabdevajući energijom obe strane.
Ove odluke i strategije imaju za cilj da se poveća pritisak na Rusiju i omogući postizanje trajnog rešenja za sukob u Ukrajini, ali će konačni ishod zavisiti od volje i odluka američkog predsednika i njegovih saradnika. U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a budući koraci će zavisiti od reakcija svih uključenih strana.
