Godisnja emisija ugljen dioksida (CO2) koja nastaje pri transakcijama sa bitkoinima iznosi trenutno 98 miliona tona. Ove informacije su preneli švajcarski mediji, ukazujući na značajan ekološki uticaj koji kriptovalute imaju na životnu sredinu. U poređenju sa tim, ukupna emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u Švajcarskoj godišnje iznosi oko 41 milion tona. Ovi podaci sugerišu da samo transakcije sa bitkoinima generišu više emisije CO2 nego cela jedna zemlja.
Emisije CO2 iz bitkoina su rezultat složenog procesa „rudarenja“ ovog digitalnog novca, koji zahteva ogromne količine električne energije. U praksi, to znači da su potrebni snažni računari koji obavljaju kompleksne matematičke proračune kako bi se verifikovale transakcije i osigurala sigurnost mreže. Ovaj rudarski proces često se oslanja na fosilna goriva, što dodatno povećava emisije ugljen dioksida.
Za ilustraciju, samo jedna transakcija sa bitkoinom emituje skoro isto toliko CO2 koliko i 105.000 sati gledanja videa na platformi YouTube. Ova brojka ukazuje na to koliko je energetski zahtevan proces verifikacije bitkoin transakcija. Takođe, jedna transakcija sa bitkoinom emituje količinu CO2 koja odgovara obradi 1,4 miliona transakcija sa Viza karticom. Ove brojke jasno pokazuju razliku u energetskoj efikasnosti između tradicionalnog finansijskog sistema i sistema zasnovanog na kriptovalutama.
Jedan od ključnih problema sa kriptovalutama kao što je bitkoin je i njihov ekološki otisak. Kako se sve više ljudi odlučuje za kriptovalute, raste i potražnja za energijom potrebnom za njihovo rudarenje. To je dovelo do porasta potrošnje električne energije, što postavlja ozbiljna pitanja o održivosti ovog sistema. U mnogim delovima sveta, rudarenje bitkoina se oslanja na jeftinu energiju koja često dolazi iz fosilnih izvora, što dodatno doprinosi globalnom zagrevanju.
Pored ekoloških problema, bitkoin i druge kriptovalute suočavaju se i sa regulatornim izazovima. Mnoge zemlje razmatraju kako da regulišu kriptovalute i rudarenje, uzimajući u obzir njihov uticaj na životnu sredinu. Neki stručnjaci predlažu prelazak na obnovljive izvore energije kako bi se smanjile emisije CO2 povezanih sa kriptovalutama. Na primer, korišćenje solarne, vetro ili hidroenergije može značajno smanjiti ekološki otisak rudarenja bitkoina.
Takođe, postoji sve veći interes za alternativne kriptovalute koje koriste manje energije za svoje transakcije. Na primer, Ethereum, druga najpopularnija kriptovaluta, prešao je sa modela rudarenja zasnovanog na dokazima o radu (Proof of Work) na model zasnovan na dokazima o ulogu (Proof of Stake), što značajno smanjuje energetske zahteve. Ovakvi koraci su neophodni kako bi se smanjio uticaj kriptovaluta na životnu sredinu.
U konačnici, važno je prepoznati da kriptovalute donose brojne prednosti, kao što su brže i jeftinije transakcije, ali je takođe ključno uzeti u obzir njihove ekološke posledice. U svetu koji se suočava sa klimatskim promenama, važno je da se industrija kriptovaluta prilagodi i pronađe načine da minimizira svoj uticaj na životnu sredinu.
Kako se tehnologija razvija, postoji nada da će se pronaći rešenja koja će omogućiti održivije korišćenje kriptovaluta i smanjiti njihov ugljenični otisak. Na kraju, budućnost kriptovaluta zavisi od sposobnosti da se usklade sa ekološkim ciljevima i potrebama savremenog društva.
