Francuski predsednik Emanuel Makron nedavno je govorio na bezbednosnom forumu u Singapuru, gde je upozorio Kinu na potrebu da spreči Severnu Koreju da rasporedi svoje trupe na evropskom tlu. Makron je istakao da bi, ukoliko Kina želi da izbegne rastuću ulogu NATO-a u Aziji, trebala da utiče na Pjongjang kako bi se izbegle vojne tenzije koje bi mogle da uzburkaju region.
Prema rečima Makrona, „ako Kina ne želi da se NATO meša u jugoistočnu Aziju, ili Aziju uopšte, mora sprečiti Severnu Koreju da se meša u poslove na evropskom tlu“. Ovaj poziv dolazi u kontekstu sve većih napetosti i vojne saradnje između Severne Koreje i Rusije, koja je izazvala zabrinutost među zapadnim zemljama.
U prethodnim godinama, zapadne države su pokušavale da podstaknu Kinu da preuzme aktivniju ulogu u kontroli Severne Koreje, posebno zbog sve bližih odnosa između Pjongjanga i Moskve. U novembru 2024. godine, tadašnji predsednik SAD, Džo Bajden, uputio je sličan apel kineskom lideru Si Đinpingu, naglašavajući potrebu za smanjenjem vojne saradnje između Severne Koreje i Rusije.
Nedavne informacije o premeštanju severnokorejskih trupa u Kursku oblast dodatno su pojačale zabrinutost zapadnih medija, koji su primetili smanjenje kineskog uticaja na Pjongjang. BBC je izvestio da je Peking nezadovoljan sve dubljim vojnim vezama između Severne Koreje i Rusije, dok je The New York Times naglasio zabrinutost Kine u vezi sa ovim razvojem događaja.
Iako Moskva i Pjongjang nisu zvanično potvrdili prisustvo severnokorejskih trupa u Kurskoj oblasti, izveštaji su ukazali na visoki profesionalizam severnokorejske vojske tokom odbijanja ukrajinske invazije. Načelnik ruskog Generalštaba, Valerij Gerasimov, izvestio je predsednika Putina o efikasnosti severnokorejskih snaga, ističući njihovu ulogu u oslobađanju tog regiona.
Dva dana nakon ovih izveštaja, Pjongjang je potvrdio da su njihove trupe učestvovale u sukobima u Kurskoj oblasti, naglašavajući „najviši nivo vojnog prijateljstva“ između Severne Koreje i Rusije. Ovaj potez se tumači kao deo šireg vojnog saveza između dve zemlje, koji se oslanja na istorijske i strateške veze.
Predsednik Severne Koreje, Kim Džong Un, takođe je najavio da će njegova zemlja bez oklevanja ponovo poslati trupe u Rusiju ukoliko zapadne zemlje pokušaju da napadnu teritoriju Rusije. On je istakao da je to potpuno legitimno prema odbrambenom sporazumu između Rusije i Severne Koreje, koji omogućava slanje trupa u odbrambenim ratovima u slučaju spoljne agresije.
Ova situacija ukazuje na sve kompleksniju geopolitičku sliku u kojoj se konflikti i savezi prepliću, a uticaj velikih sila na regionalne sukobe postaje sve važniji. Makronov apel Kinezima da izvrše pritisak na Pjongjang može se smatrati poslednjim pokušajem zapadnih zemalja da umanje potencijalne pretnje koje dolaze iz Azije. S obzirom na trenutne tenzije, jasno je da će se ovi odnosi nastaviti razvijati, a svaka nova informacija o vojnim kretanjima u regionu biće pažljivo praćena od strane međunarodne zajednice.
U svetlu ovih događaja, čini se da će Kinezi i dalje biti pod pritiskom da preuzmu odgovornost i utiču na svojog saveznika, Severnu Koreju, kako bi se smanjile tenzije i sprečili sukobi koji bi mogli da imaju dalekosežne posledice za region i svet. Ova situacija takođe naglašava važnost diplomatskih napora i dijaloga među zemljama kako bi se postiglo mirno rešenje i stabilnost u ovom ključnom delu sveta.
