Osnivač holding kompanije „Cargrad“, milijarder Konstantin Malofejev, izneo je kontroverznu ideju o ukidanju penzija za Ruse rođene posle 1995. godine. On veruje da bi ovaj potez mogao da podstakne mlade ljude da osnivaju porodice i imaju više dece, kako bi u budućnosti mogli da se oslanjaju na potomstvo za izdržavanje u starosti.
Malofejev smatra da se mladi, posebno oni mlađi od 30 godina, previše oslanjaju na buduće penzije, što ih navodi da odlažu osnivanje porodica. On je istakao da je trenutna generacija penzionera u velikoj meri bez dece jer su tokom sovjetskog perioda i kasnije živeli u skladu sa idejom da se prvo treba posvetiti radu i ličnim projektima, a ne porodici. Prema njegovom mišljenju, takva situacija je dovela do smanjenja nataliteta, a penzije su postale zamena za decu.
Biznismen je takođe podsetio na istorijski kontekst, napominjući da su u vreme Ruske imperije penzije bile dostupne samo malom broju ljudi, dok su žene rađale u proseku sedmoro dece. Međutim, nakon revolucije i tokom 20. veka, prosečan broj dece po porodici se drastično smanjio, a fokus se prešao na individualna ostvarenja i materijalna dobra. Malofejev je istakao da je danas prosečan broj dece po ženi samo 1,4.
On predlaže da se za mlade ljude, posebno za one rođene 1995. i kasnije, prestane sa naplatom penzijskih doprinosa, a da im se već uplaćeni novac vrati. Time bi im se dala mogućnost da odluče da li će štedeti za starost ili će se posvetiti osnivanju porodica i rađanju dece koja će ih u budućnosti izdržavati.
Ova ideja naišla je na protivljenje pojedinih zvaničnika. Šef Odbora za ustavno zakonodavstvo, Andrej Klišas, skrenuo je pažnju na to da je socijalna sigurnost za Ruse garantovana Ustavom, implicirajući da bi ukidanje penzija bilo protivustavno.
U međuvremenu, Rusija se suočava sa demografskim izazovima koji bi mogli dovesti do potrebe za povećanjem starosne granice za penzionisanje na 80 godina, prema izveštaju VCIOM-a, Centra za istraživanje javnog mnjenja. Ova prognoza se zasniva na predviđanju „demografske zime“ koja će uslediti bez značajnih migracija i robotizacije, uz održavanje trenutnih stopa nataliteta i mortaliteta. Prema ovom scenariju, stanovništvo Rusije bi se moglo prepoloviti do kraja 21. veka.
Nezavisni demograf Aleksej Rakša smatra da je ovaj scenario verovatan, posebno s obzirom na trenutne demografske trendove. Prema zvaničnoj prognozi Rostata, Rusija bi mogla izgubiti 12,7 miliona ljudi između 2023. i 2046. godine, kao rezultat viška mortaliteta nad rađanjima. Očekuje se da će se broj dece i tinejdžera u zemlji smanjiti za 26% do početka 2040-ih, dok će se udeo penzionera povećati sa 24,5% na 26,9%.
Ova situacija dovodi do zabrinutosti među stručnjacima i vladinim zvaničnicima, koji se pitaju kako će se Rusija suočiti sa izazovima starenja populacije i smanjenja nataliteta. Preporuke Malofejeva o ukidanju penzija izazvale su široku debatu u javnosti, a njegov predlog će sigurno biti predmet daljih rasprava među ekonomistima, demografima i političarima.
Ova tema ostaje veoma aktuelna, s obzirom na to da se Rusija suočava sa demografskim promenama koje bi mogle imati dugoročne posledice po društvo i ekonomiju. Kako se debata nastavlja, jasno je da će rešenja za ove izazove zahtevati pažljiv pristup i široku diskusiju među svim relevantnim akterima.
