Crna Gora se suočava sa značajnim trgovinskim deficitom koji je u novembru 2025. godine iznosio 276,8 miliona evra. Ovaj iznos predstavlja povećanje u odnosu na novembar prethodne godine kada je deficit iznosio 246,4 miliona evra. Ovaj rast deficita je rezultat značajnog pada izvoza i rasta uvoza, prema podacima koje je objavila Uprava za statistiku Crne Gore (Monstat).

Vrednost izvoza u novembru 2025. godine pala je za 26,2 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 49,4 miliona evra. S druge strane, uvoz je porastao za 4,1 odsto i iznosio je 326,2 miliona evra. Ova negativna kretanja u spoljnoj trgovini ukazuju na ozbiljne ekonomske izazove sa kojima se zemlja suočava, a koji su delimično uzrokovani globalnim ekonomskim uslovima i unutrašnjim faktorima.

Gledajući kumulativne podatke, trgovinski deficit Crne Gore od januara do novembra 2025. godine dostigao je 3,496 milijardi evra, u poređenju sa 3,174 milijarde evra u istom periodu prethodne godine. Ukupni izvoz u tom razdoblju smanjen je za 7,2 odsto, dostigavši 507,4 miliona evra. Najveći pad izvoza zabeležen je kod prerađivačkih proizvoda, mašina i transportne opreme, pića i duvana, kao i životinjskih i biljnih ulja i masti.

S druge strane, uvoz je na kumulativnom nivou porastao za 7,6 odsto, premašivši četiri milijarde evra. Ovaj rast uvoza može se pripisati većim nabavkama mašina i transportne opreme, pića i duvana, kao i životinjskih i biljnih ulja i masti. Ovi podaci ukazuju na to da Crna Gora zavisi od uvoza osnovnih proizvoda i opreme za industriju, što može biti zabrinjavajuće za održivost njenih ekonomskih aktivnosti.

Najveći spoljnotrgovinski partneri Crne Gore u izvozu bili su Srbija, koja je izvezla robu u vrednosti od 134,2 miliona evra, zatim Bosna i Hercegovina sa 50 miliona evra, i Slovenija sa 36,3 miliona evra. Ovo pokazuje da su susedne zemlje ključni trgovinski partneri Crne Gore, što je u skladu sa regionalnim ekonomskim integracijama i trgovinskim sporazumima koji su na snazi.

U istom periodu, Crna Gora je najviše uvozila robu iz Srbije, koja je činila 688,8 miliona evra, zatim iz Kine sa 501,5 miliona evra i iz Nemačke sa 404,2 miliona evra. Ovi podaci sugeriraju da su zemlje iz okruženja, ali i dalji trgovinski partneri, ključni za snabdevanje Crne Gore raznim proizvodima.

Trgovinski deficit predstavlja izazov za ekonomsku stabilnost Crne Gore. Povećani uvoz, koji nadmašuje izvoz, može dovesti do daljih ekonomskih problema, uključujući smanjenje deviznih rezervi i povećanje spoljnog duga. Ekonomisti upozoravaju da je neophodno raditi na jačanju izvozne proizvodnje i diversifikaciji ekonomije kako bi se smanjila zavisnost od uvoza i povećala konkurentnost na međunarodnom tržištu.

Osim toga, vlasti bi trebale razmotriti strategije za potsticanje domaće proizvodnje, kao i politike koje bi privukle strane investicije. Ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje i obuku radne snage takođe bi moglo doprineti jačanju privrede i smanjenju trgovinskog deficita.

U zaključku, Crna Gora se suočava sa ozbiljnim trgovinskim disbalansom, koji zahteva hitne mere i dugoročnu strategiju za poboljšanje ekonomske situacije. Očigledna potreba za poboljšanjem izvoza i smanjenjem uvoza je imperativ za održavanje stabilnosti i rasta u budućnosti.