Podgorica – Trgovinski deficit Crne Gore za mart 2025. godine, prema preliminarnim podacima, iznosi 316,9 miliona evra, što predstavlja blagi pad u odnosu na martovski deficit od 317,1 milion evra, kako je saopštila crnogorska Uprava za statistiku (Monstat). Ovi podaci ukazuju na postojanje stabilnosti u spoljnotrgovinskoj razmeni, iako su ukupni brojevi i dalje zabrinjavajući s obzirom na visoke deficite.

Tokom aprila, izvoz Crne Gore je pao za 6,3% u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, dostigavši vrednost od 50,7 miliona evra. Uvoz je takođe zabeležio pad od 7,1%, sa ukupnom vrednošću od 367,6 miliona evra. Ovi podaci naglašavaju izazove sa kojima se crnogorska ekonomija suočava, posebno u svetlu globalnih ekonomskih kretanja koja utiču na trgovinske tokove.

Vrednost spoljnotrgovinske robne razmene Crne Gore u periodu od januara do aprila 2025. godine porasla je za 2,8% u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši ukupno 1,5 milijardi evra. U ovom razdoblju, Crna Gora je izvezla robu u vrednosti od 200,8 miliona evra, dok je uvoz iznosio 1,3 milijarde evra. Ovi podaci ukazuju na potrebu za jačanjem izvoza kako bi se smanjio deficit.

Izvoz je, međutim, zabeležio pad od 2% na godišnjem nivou, dok je uvoz porastao za 3,6%. Ova situacija se odražava na pokrivenost uvoza izvozom, koja je iznosila 15,4% i manja je u odnosu na isti period prethodne godine kada je iznosila 16,3%. Ova procena pokazuje da Crna Gora i dalje zavisi od uvoza, što može predstavljati dugoročni izazov za stabilnost ekonomije.

Najveći spoljnotrgovinski partner u izvozu Crne Gore ostaje Srbija, sa izvozom vrednim 50,8 miliona evra. Nakon Srbije, slede Švajcarska sa 23,9 miliona evra i Bosna i Hercegovina sa 19,5 miliona evra. Ova statistika ukazuje na to da su susedne zemlje ključni trgovinski partneri, čime se može objasniti potreba za jačanjem regionalnih ekonomskih odnosa.

Sa druge strane, Crna Gora je najviše uvozila robu iz Srbije u vrednosti od 213,1 miliona evra, zatim iz Kine sa 170,5 miliona evra i Nemačke sa 134,6 miliona evra. Ovaj podatak dodatno potvrđuje koliko je važna Srbija kao trgovinski partner, ali i ukazuje na rastuću zavisnost od drugih ekonomija, posebno Kine i Nemačke.

U svetlu ovih statističkih podataka, postavlja se pitanje kako Crna Gora može poboljšati svoju trgovinsku bilancu i smanjiti deficit. Mnogi ekonomisti sugerišu da bi usmeravanje pažnje na jačanje domaće proizvodnje i diversifikaciju izvoza moglo biti ključno za dugoročni ekonomski rast. Takođe, fokusiranje na inovacije i kvalitet proizvoda može pomoći u osvajanje novih tržišta.

U zaključku, podaci o trgovinskom deficitu i spoljnotrgovinskoj razmeni Crne Gore za mart i april 2025. godine ukazuju na izazove s kojima se zemlja suočava. Iako su zabeleženi blagi pad u deficitu i rast u vrednosti robne razmene, pad izvoza i rast uvoza predstavljaju ozbiljne okvire za ekonomsku politiku. Očigledno je da je potreban strateški pristup kako bi se unapredila trgovinska bilanca i osigurala stabilnost ekonomije Crne Gore u budućnosti.