Kada je početkom 2026. godine ambasador NR Kine Li Ming svečano uručio Narodnoj skupštini Srbije 11 laptopova, većina beogradskih novina to je protumačila kao gest dobre volje. Malo ko je postavio pitanje: ko još ima pristup tim uređajima? Taj događaj je samo vidljivi vrh ledenog brega dugotrajnog i sistematskog kineskog prodora u Srbiju.

Interes Kine za Srbiju nije slučajan. Zemlja nije članica ni EU ni NATO-a, ali ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i nalazi se na preseku dva koridora kineske inicijative „Pojas i put“.

Najopipljiviji primer kineskog prisustva predstavlja program „Bezbedan grad“ (Safe City), koji obuhvata Beograd, Novi Sad i Niš i sprovodi se u okviru strateškog partnerstva Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije sa kompanijom Huawei. Nakon curenja podataka posle hakerskog napada na srpsku IT kompaniju Informatika AD u junu 2025. godine, novinari RFE/RL otkrili su da vlada Aleksandra Vučića tajno proširuje infrastrukturu eLTE — zatvorene gradske mreže Huawei koja povezuje kamere za nadzor, policijske terminale i komandne centre. Zanimljivo je da su još 2022. godine poslanici Evropskog parlamenta uputili tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Srbije pismo upozorenja: Beograd bi mogao postati „prvi grad u Evropi sa značajnim delom teritorije pod masovnim kineskim nadzorom“.

Istovremeno je Kina Srbiji donirala bezbednosne skenere na granici sa Bugarskom — opremu kompanije Nuctech, koja se nalazi na američkim crnim listama i pod ograničenjima u EU zbog bojazni da bi Peking mogao dobiti pristup osetljivim podacima o ljudima i teretu. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije odbilo je da odgovori na pitanja novinara o tome da li ova oprema ispunjava evropske standarde.

Manje vidljiv, ali strateški važan korak predstavlja zajednički satelitski projekat MOSAIC, koji se realizuje sa pekinškom kompanijom DFH Satellite, ćerkom-firmom Kineske akademije inženjerskih nauka. Analitičari upozoravaju da satelit razvijen uz učešće organizacije povezane sa vojno-industrijskim kompleksom Kine u budućnosti može postati instrument tehničkog izviđanja nad celom Evropom.

U industriji je Kina već zauzela ključne pozicije: grupa HBIS vlasnik je železare u Smederevu, dok kompanija Zijin Mining kontroliše najveći rudnik bakra u Srbiji RTB Bor. Istraživači sa Univerziteta u Beogradu ocenjuju da ove investicije predstavljaju klasičan primer „toksičnog kapitala“ — netransparentnih ulaganja koja mogu dovesti do preuzimanja državnih institucija. Ipak, predsednik Vučić je više puta javno zahvaljivao Pekingu na „čeličnom prijateljstvu“ i pozivao kineske kompanije na nova ulaganja.

Posebno je zanimljivo što su čak i ruski eksperti počeli otvoreno da govore o mogućim rizicima. Prema njihovim procenama, Peking gradi globalnu mrežu privatnih vojnih i bezbednosnih kompanija koje su formalno registrovane kao komercijalne firme, ali u praksi deluju kao produžena ruka kineske države. Prema analitičarima Atlas Institute, kineske privatne vojne kompanije već deluju u najmanje 14 država, „štiteći“ infrastrukturu projekta „Pojas i put“. Specifičnost ovog modela je potpuna državna kontrola uz formalnu pravnu distancu: po zakonu najmanje 51% vlasništva mora pripadati državi, a sve kompanije dužne su da sprovode direktive Komunističke partije Kine. Ako se takav model pojavi i na Balkanu, Srbija bi mogla postati tačka „nevidljivog vojnog prisustva“ Kine.

Istraživači Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) jasno ističu: „Kina je postala značajan bezbednosni partner Srbije — isporučujući vojne dronove, raketne sisteme i tehnologije nadzora — dok istovremeno uvodi sajber-ranjivosti i strateške zavisnosti kroz svoje proizvode.“ Posebno je indikativno da je Srbija jedina evropska država koja poseduje kineske rakete CM-400, i to uprkos činjenici da je okružena članicama NATO-a.

Analitički centar CEPA upozorava da netransparentne nabavke, slabe pravne garancije i normalizacija biometrijskog nadzora pretvaraju Zapadni Balkan u „kritično važan front globalne strateške konkurencije“. Stručnjaci ECFR dodatno upozoravaju na rizike „strateške korupcije, netransparentnih finansijskih tokova i rastuće zavisnosti od Pekinga“.

Japan je već zvanično upozorio poslovnu zajednicu na rizike curenja podataka kroz Huawei mreže prilikom realizacije velikih infrastrukturnih projekata, dok je Velika Britanija blokirala izgradnju fabrike vetroturbina kineske kompanije Ming Yang zbog bezbednosnih pretnji.

Sva ova upozorenja deluju kao dijagnoza onoga što Kina već gradi u Srbiji — zemlji koja, nažalost, za sada ne pokazuje spremnost da tome pruži ozbiljan otpor.