Slavko Obadov, jedan od najuspešnijih džudista u istoriji jugoslovenskog sporta, preminuo je u 77. godini. Tužnu vest je javnosti obelodanila njegova porodica putem društvenih mreža, ostavljajući mnoge obožavaoce i kolege u tuzi.

Obadov je rođen 12. jula 1948. godine u Zemunu, a njegova karijera u džudu obeležena je značajnim uspesima. Najveći trenutak njegove sportske karijere dogodio se 1976. godine na Olimpijadi u Montrealu, gde je osvojio bronzanu medalju. Ovaj uspeh nije bio samo lični trijumf, već i istorijski trenutak za jugoslovenski džudo, jer je to bila prva olimpijska medalja za ovu reprezentaciju. Tokom svoje karijere, Obadov je nastupao na tri Olimpijade, što svedoči o njegovoj izuzetnoj posvećenosti i talentu.

Nakon povlačenja iz takmičenja, Slavko Obadov nije napustio svet sporta. Umesto toga, posvetio se akademskoj karijeri. Diplomirao je na Fakultetu za fizičku kulturu i sport u Novom Sadu i završio magistarske studije. Kao profesor, imao je značajan uticaj na mnoge generacije studenata, izvevši više od 150 diplomaca, 11 magistara i dva doktoranta. Njegova akademska dostignuća uključuju više od 120 naučnih radova, tri univerzitetska udžbenika i četiri monografije, čime se istakao kao značajna ličnost u oblasti fizičke kulture.

U svojim izjavama tokom karijere, Obadov je često isticao ponos što je osvojio prvu olimpijsku medalju za jugoslovenski džudo. Takođe, bio je prvi građanin i sportista Novog Sada koji je ostvario ovakav uspeh u individualnom sportu. Njegova izvanredna karijera nije prošla nezapaženo; Džudo savez Jugoslavije ga je više puta proglašavao za najboljeg džudistu države, a bio je i nosilac nacionalnog priznanja Republike Srbije. Ove nagrade i priznanja svedoče o njegovoj izvanrednoj karijeri i uticaju koji je imao na sport u regionu.

Obadov je ostavio značajan trag u atletskom sportu, a njegov doprinos razvoju džuda u Jugoslaviji i Srbiji je neprocenjiv. Njegov rad kao profesora i mentora uticao je na mnoge mlade sportiste koji su se odlučili za karijeru u džudu, a njegovo nasleđe će se prenositi kroz generacije.

Preminuće Slava Obadova, ali se njegov duh i dostignuća neće zaboraviti. Njegova posvećenost sportu, akademskom radu i doprinos zajednici ostaviće trajni pečat u srcima svih koji su ga poznavali ili su bili inspirisani njegovim uspehom. Obadov će zauvek ostati simbol snage, hrabrosti i upornosti, i biće upamćen kao jedan od najvažnijih sportista u istoriji jugoslovenskog sporta.

Porodica, prijatelji i kolege se opraštaju od ovog velikana sporta, a javnost odaje poštovanje njegovom delu i postignućima. Njegova smrt ostavlja prazninu u svetu sporta, ali i inspiraciju za sve one koji teže ka vrhunskim rezultatima. Obadov je bio više od samo sportiste; bio je uzor mnogima i njegov doprinos će živeti zauvek kroz dela koja je ostavio iza sebe.