Miloš Miša Vešović, nekadašnji upravnik pozorišta u Zaječaru, preminuo je u 91. godini života. Tokom kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka, bio je značajna figura u pozorištu, poznat po svom doprinosu kulturnom životu ovog grada. Čika Miša je bio savremenik i blizak prijatelj poznatog glumca Zorana Radmilovića, čije nasleđe i dalje živi u srcima mnogih.

Sahrana Miše Vešovića zakazana je za subotu, 2. avgusta, u 12 časova na Starom groblju u Zaječaru. Ova vest je izazvala tugu među kolegama i prijateljima, koji ga pamte po njegovoj strasti prema pozorištu i njegovom zalaganju za umetnost. Vešović je ostavio dubok trag u zaječarskom pozorištu, a njegovo ime će zauvek ostati povezano sa razvojem lokalne kulture.

U isto vreme, nedavno je obeležena 40. godišnjica smrti Zorana Radmilovića, jednog od najomiljenijih i najtalentovanijih glumaca u srpskom pozorištu. U čast ovom velikanu, predstavnici Narodnog pozorišta Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ položili su cveće na njegov spomenik u Zaječaru. Ova tradicija se nastavlja svake godine, čime se odaje počast njegovom doprinosu srpskoj kulturi i umetnosti.

Zoran Radmilović rođen je 11. maja 1933. godine u Zaječaru. Njegovo obrazovanje započelo je u zaječarskoj gimnaziji, gde je bio aktivan član dramske sekcije pod vođstvom Milana Srdoča. Nakon toga, upisao je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, gde je diplomirao 1963. godine. Njegova karijera započela je u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je bio član od 1962. do 1968. godine. Kasnije postaje stalni član Ateljea 212, gde je nastupao sve do svoje smrti.

Radmilović je bio poznat po svojim komičnim ulogama i dubokom razumevanju likova koje je tumačio. Njegova poslednja predstava, „Radovan III“, odigrana je 9. juna 1985. godine, iako je bio bolestan. Preminuo je 21. jula 1985. godine, u 53. godini života. Njegova urna je smeštena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde ga mnogi poštuju i sećaju se njegovog doprinosa umetnosti.

Zoran Radmilović je bio dobitnik mnogih nagrada, uključujući Oktobarsku nagradu grada Beograda i priznanje „Dobričin prsten“. Njegova karijera obeležena je ne samo uspehom, već i ljubavlju prema pozorištu, a njegovo nasleđe i dalje inspiriše nove generacije glumaca.

Društvo pozorišnih umetnika u Srbiji izuzetno poštuje Radmilovića, a njegovo ime se često pominje u kontekstu velikih glumaca koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji srpskog pozorišta. Svake godine, 21. jula, kolege i obožavaoci dolaze da odaju počast njegovom sećanju, kao i da se podsete na njegovu umetničku ostavštinu.

Vešović i Radmilović su bili deo bogate kulturne baštine Srbije, a njihova dela i doprinosi će se pamtiti i prenositi na buduće generacije. Uloga pozorišta u društvu je nezamenljiva, jer ono ne samo da zabavlja, već i edukuje, podstiče kritičko razmišljanje i oblikuje društvene norme.

Uprkos gubitku ovih značajnih ličnosti, njihova dela i uticaj će živeti dalje. Pozorište u Zaječaru, kao i u celom regionu, nastavlja da slavi sopstvenu tradiciju, a sahrana Miše Vešovića biće prilika za zajedničko sećanje i poštovanje prema svemu što je učinio za umetnost. Sa svakim novim umetnikom koji stupa na scenu, nasleđe ovih velikana nastavlja da inspiriše, pokreće i osnažuje buduće generacije.