Apelaciono veće vanustavnog Suda BiH odbilo je danas zahtev odbrane predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, za izuzećem dva člana Veća. Predsedavajuća Vesna Jesenković je obrazložila da je „zahtev neosnovan“. Ova odluka dolazi usred pravnog postupka koji se vodi protiv Dodika, a koji se odnosi na kršenje zakona BiH.

Nakon što je advokat predsednika Republike Srpske, Goran Bubić, obrazložio žalbu na prvostepenu presudu, vanustavno Tužilaštvo BiH zatražilo je od suda da se predsedniku Republike Srpske izrekne duža mera zatvora kao i mera sigurnosti. Takođe, tužilaštvo je tražilo da se v.d. direktora „Službenog glasnika“, Miloša Lukića, proglasi krivim, iako je u prvostepenom postupku oslobođen optužbi.

Bubić je tražio ukidanje prvostepene presude i njeno preinačenje u oslobađajuću, ili održavanje novog pretresa. U svom izlaganju, naveo je da je Apelacionom veću potrebno da zatraži savetodavnu pomoć od evropskih pravosudnih institucija kako bi se razjasnilo pitanje legalnosti presude.

On je naglasio da se žalba odnosi na načelo zakonitosti, ističući da na dan 7. jula 2023. godine, kada je potpisan ukaz, u Krivičnom zakonu BiH nije postojalo krivično delo nepoštovanja odluka. Bubić je ukazao na to da je Krivični zakon menjan 16 puta, te da se jedino odluka Kristijana Šmita ne povezuje sa objavom u „Službenom glasniku“.

Tokom izlaganja, Bubić je istakao da u dokazima priloženim u prvostepenom postupku nema objava na internet stranici OHR-a, naglašavajući da Tužilaštvo BiH nikada nije uložilo dokaz koji bi potvrdio da je Šmitova odluka objavljena online. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju, jer se postavlja pitanje validnosti odluke koja je osnov za tužbu protiv Dodika.

Ne ulazeći u legitimitet Šmita, Bubić je naglasio da odbrana ostaje pri stavu da na dan potpisivanja ukaza nije postojala njegova odluka u Krivičnom zakonu BiH. On je predložio Apelacionom veću da zatraži savetodavnu pomoć evropskih institucija u vezi tumačenja da li je Šmitova odluka bila na snazi u vreme potpisivanja ukaza.

Bubić se osvrnuo i na nedostatak ravnopravnosti u postupku, napominjući da u ustavnopravnom sistemu BiH nije moguće da zakon donesen na nivou države bude u koliziji sa ustavima entiteta. Prema njegovim rečima, ukoliko bi bio nametnut zakon koji je u sukobu sa entitetskim ustavima, to bi dovelo do pravnog haosa, što se, kako naglašava, već dešava u BiH.

Pored toga, Bubić je izneo argumente u vezi sa postavljenjem Šmita, istakavši da vanustavno Tužilaštvo tokom prvostepenog procesa nije priložilo dokaz o njegovom postavljenju. Ovo dodatno ukazuje na proceduralne nedostatke koji bi mogli uticati na ishod postupka.

Ova situacija ukazuje na sve veću napetost između institucija Republike Srpske i državnih vlasti BiH, kao i na složene pravne izazove koji se javljaju u procesu donošenja odluka koje se tiču entiteta i njihove autonomije. U narednim danima, očekuje se nastavak sudskog postupka, a pravni timovi će sigurno nastaviti da se bore za svoja prava i interese svojih klijenata.

Ova presuda i povezana pravna pitanja dodatno osvetljavaju izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem u Bosni i Hercegovini, kao i složenosti političke situacije koja utiče na pravne odluke. Sa rastućim tenzijama i pravnim preprekama, budućnost ovog slučaja ostaje neizvesna i pratiće se sa pažnjom kako od strane domaće javnosti, tako i od strane međunarodnih posmatrača.