Hrvatica Jasmina Midžić (36) sa dozvolom neograničenog boravka u Velikoj Britaniji, proterana je iz Sjedinjenih Američkih Država i zabranjen joj je ulazak na pet godina, nakon što je priznala da je radila ilegalno. Ova situacija se odigrala kada je pokušala da prisustvuje elitnoj finansijskoj konferenciji u Los Anđelesu, na kojoj su bili američki ministar finansija Skot Besent, milijarder Ilon Mask i bivša prva dama Džil Bajden.
Prema informacijama iz američkih imigracijskih službi, Jasmina je radila za investicioni fond „Tajfun kapital menadžment“ i kompaniju JurisTrade koristeći turističku vizu, što je protivzakonito. Ona je priznala da od 2021. godine prima mesečni honorar od 13 hiljada dolara za rad s klijentima i prikupljanje kapitala u SAD-u, iako nije imala radnu dozvolu.
Tokom svog boravka na aerodromu u Los Anđelesu, Jasmina je zadržana 26 sati, a kako je izjavila, smatrala se žrtvom diskriminacije zbog svog statusa i izbora da ne traži američko državljanstvo. Takođe, istakla je da je “bela Evropljanka koja radi za investicioni fond” i da nikada ne bi prekršila zakon jer su joj prijatelji sudije i tužioci.
Vlasti su postale sumnjičave zbog njenih čestih odlazaka u SAD, pa su odlučili da je ispitaju nakon njenog sletanja u Los Anđeles. Tokom ispitivanja, priznala je da je njen stvarni razlog poseta SAD-u bio rad, a pronađeni su i dokazi koji potvrđuju njenu svesnost o kršenju pravila.
Njen poslodavac i osnivač fonda, Džejms Kutulas, odbacio je sve optužbe, naglašavajući da Jasmina “nije prekršila zakon”. Obećao je pravnu borbu ukoliko vlasti pokušaju da ocrne njeno ime.
Ova situacija postavlja važno pitanje o legalnosti rada stranih državljana u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u kontekstu sve većih rigoroznosti u imigracionim zakonima. Jasmina je, kako se čini, bila svesna da njen rad bez odgovarajuće dozvole može imati ozbiljne posledice, ali je rizikovala u cilju ostvarenja svojih profesionalnih ambicija.
Iako je njena priča privukla pažnju javnosti, ona takođe otvara diskusiju o diskriminaciji koju strani radnici mogu doživeti u Sjedinjenim Američkim Državama. Jasmina je istakla da je bila zadržana i da se osećala diskriminisano jer je bila podvrgnuta dodatnoj pažnji zbog svog porekla i izbora da ne traži američko državljanstvo.
Ova situacija se odvija u vremenu kada su imigracione politike u SAD-u na meti kritika zbog svoje nepredvidivosti i strogosti. Mnogi strani radnici se suočavaju sa izazovima prilikom pokušaja da rade u Americi, a Jasmina Midžić je postala jedan od najnovijih primera kako imigracione vlasti mogu brzo da reaguju na potencijalna kršenja pravila.
U medijima se često raspravlja o tome kako bi imigracione politike trebale da budu humanije i pravednije, posebno prema onima koji dolaze u potrazi za boljim životom ili profesionalnim prilikama. Jasmina je, bez sumnje, bila u potrazi za uspehom, ali je na kraju izgubila mogućnost da se bavi onim što voli, a sve zbog pravnih prepreka koje su se isprečile na njenom putu.
Ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje drugima koji razmišljaju o radu u Sjedinjenim Američkim Državama bez adekvatne radne dozvole. Jasmina Midžić će verovatno morati da preispita svoje buduće planove, dok će njena priča ostati u sećanju kao primer složenosti imigracionih zakona i izazova koje oni donose.
