Vanraspravno veće Osnovnog suda u Beranama danas je donelo odluku da uvaži žalbu beranskog tužilaštva i naloži policiji da privremeno oduzme spomenik Pavlu Đurišiću, poznatom četničkom komandantu. Ova odluka je doneta nakon što je tužilaštvo podnelo zahtev za oduzimanje spomen-obeležja Đurišiću, a sud je ocenio da je zahtev osnovan.

U odluci suda, navedeno je da je potrebno privremeno oduzeti spomenik kako bi se mogao koristiti kao dokaz u krivičnom postupku protiv Vujadina Dobrašinovića, koji je optužen za krivično delo povrede i nedozvoljeno podizanje spomen-obeležja u saizvršilaštvu. Sudija Dubravka Popović, koja je ranije odbila slične zahteve tužilaštva, preinačila je svoju odluku, čime je omogućila da se spomenik privremeno oduzme.

Episkop budimljansko-nikšićki Metodije je dužan da preda kip Đurišića, koji se nalazi u prostorijama Manastira Đurđevi Stupovi. U saopštenju suda se navodi da, ukoliko Metodije odbije da postupi po naredbi, može se suočiti s novčanom kaznom do 1.000 evra, a u slučaju ponovnog odbijanja može čak biti i zatvoren.

Spomenik će biti prebačen na čuvanje beranskoj policiji, koja će izvršiti rešenje suda. Odluka o oduzimanju spomenika dolazi u kontekstu kontroverzi oko Đurišićevog nasleđa, s obzirom na to da ga mnogi smatraju ratnim zločincem.

Prema informacijama iz medija, spomenik je premešten u konak manastira, gde se nalazi od sredine avgusta. Statua je ranije bila smeštena u crkvi u Gornjem Zaostru, ali je prebačena nakon što je uklonjena s postamenta u tom selu, gde je otkrivena 8. avgusta. Otkrivanje spomenika je obeleženo intoniranjem himne Srbije, a statua je uklonjena istog dana u poslepodnevnim satima.

Ova situacija ponovo je otvorila raspravu o kontroverznoj ličnosti Pavla Đurišića i njegovoj ulozi tokom Drugog svetskog rata. Kritičari smatraju da podizanje spomenika takvim ličnostima predstavlja glorifikaciju ratnih zločinaca, dok njegovi pristalice tvrde da je Đurišić bio borac za srpske interese u vreme rata.

Odluka suda je dočekana sa različitim reakcijama među građanima, a pitanja o pravima na podizanje spomenika i interpretaciji istorije ostaju otvorena. U međuvremenu, beransko tužilaštvo nastavlja sa svojim radom na ovom slučaju, dok se očekuju dalji pravni koraci u vezi sa spomenikom.

Ovaj slučaj takođe ukazuje na šire društvene i političke tenzije u Crnoj Gori, gde se pitanje identiteta i istorijskog nasleđa često prepliće sa aktuelnim političkim dešavanjima. Spomenik Pavlu Đurišiću postao je simbol podela unutar društva, a njegovo privremeno oduzimanje može biti samo jedan od mnogih koraka ka razrešenju ovih složenih pitanja.

Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se ovaj slučaj odraziti na odnose među različitim grupama u Crnoj Gori i kako će se dalje oblikovati javna diskusija o istoriji, identitetu i spomenicima. U svakom slučaju, odluka suda o privremenom oduzimanju spomenika Đurišiću predstavlja važan trenutak u pravnoj i društvenoj borbi oko interpretacije nedavne prošlosti.