ZAGREB – Ukupno 94 odsto nastavnika i skoro 60 odsto učenika u Hrvatskoj koristi alate veštačke inteligencije (AI), ali značajan deo još uvek nije siguran kako ovi sistemi funkcionišu, rezultati su nacionalnog istraživanja objavljenog povodom Dana bezbednijeg interneta.

Istraživanje „Razumevanje i korišćenje veštačke inteligencije“ Udruženja saradnika u učenju sprovedeno je među 2.514 učenika i 399 nastavnika iz osnovnih i srednjih škola širom Hrvatske, prenosi Hina. Ovo istraživanje je pokazalo da je veštačka inteligencija postala značajan deo obrazovnog procesa, ali i da postoji potreba za dodatnim obrazovanjem i razumevanjem ovih tehnologija.

Prema podacima istraživanja, gotovo 69 odsto nastavnika ponekad ili često koristi alate veštačke inteligencije u svom radu. Ova statistika ukazuje na sve veću prisutnost tehnologije u učionicama i njen potencijal da unapredi obrazovanje. Ipak, više od 80 odsto nastavnika smatra da razume način na koji AI donosi odluke, što je ohrabrujuće, ali više od trećine njih se i dalje oseća nesigurno kada je reč o primeni AI alata.

Ova nesigurnost može biti rezultat brzog razvoja tehnologije i nedostatka formalnog obrazovanja o veštačkoj inteligenciji. Istraživanje ukazuje na potrebu za sistematskim obrazovanjem i jasnim pedagoškim smernicama, kako bi se nastavnici i učenici osećali sigurnije u korišćenju ovih alata.

Učenici su takođe pokazali visok nivo korišćenja veštačke inteligencije. Podaci pokazuju da skoro 60 procenata učenika koristi AI alate u svom učenju. To može uključivati različite aplikacije i platforme koje im pomažu u istraživanju, učenju i rešavanju zadataka. Međutim, kao i kod nastavnika, i među učenicima postoji osećaj nesigurnosti kada je reč o razumevanju kako AI funkcioniše.

Osnovna pitanja koja se postavljaju su: da li su učenici svesni potencijalnih rizika i etičkih pitanja povezanih sa korišćenjem veštačke inteligencije? Da li su obrazovni sistemi spremni da se nose sa izazovima koje donosi ova nova tehnologija?

Eksperti ističu da je važno uključiti veštačku inteligenciju u kurikulume kako bi se učenici i nastavnici osposobili za rad u savremenom svetu. To podrazumeva ne samo tehničko razumevanje alata, već i kritičko razmišljanje o njihovoj primeni, etici i potencijalnim posledicama.

U ovom kontekstu, obrazovne institucije u Hrvatskoj imaju zadatak da razviju strategije koje će omogućiti nastavnicima i učenicima da efikasno koriste veštačku inteligenciju. To može uključivati obuke, radne grupe i resurse koji će pomoći u razumevanju ovih tehnologija.

Takođe, važno je naglasiti da veštačka inteligencija može igrati značajnu ulogu u personalizaciji obrazovanja, omogućavajući prilagođene pristupe učenju koji mogu poboljšati rezultate. Na primer, AI alati mogu pomoći u analizi učeničkih performansi i pružiti preporuke za dalji rad, što može biti od velike koristi kako za učenike, tako i za nastavnike.

Kao deo Dana bezbednijeg interneta, ovakva istraživanja su ključna jer ukazuju na trenutni status i izazove sa kojima se obrazovni sektor suočava u eri digitalizacije. Upoznavajući nastavnike i učenike sa potencijalima i rizicima veštačke inteligencije, društvo može raditi na stvaranju sigurnijeg i efikasnijeg obrazovnog okruženja.

U zaključku, rezultati ovog istraživanja naglašavaju važnost obrazovanja o veštačkoj inteligenciji u školama, kako bi se osigurala kompetentnost i sigurnost u korišćenju ovih tehnologija. Učitelji, učenici i obrazovne institucije moraju raditi zajedno kako bi se stvorili uslovi za efikasno i bezbedno korišćenje alata veštačke inteligencije u obrazovanju.