Brisel – Izgledi u vezi sa rastom hrvatske ekonomije su poboljšani, a taj optimizam pre svega se odnosi na industriju i građevinarstvo, dok je u maloprodaji zabeležen izrazit pesimizam, pokazalo je danas mesečno istraživanje Evropske komisije. Ovi podaci pružaju uvid u trenutnu situaciju i očekivanja koja se odnose na različite sektore privrede u Hrvatskoj.
Prema istraživanju, Indeks ekonomskog raspoloženja (ESI) u Hrvatskoj u maju porastao je za 0,9 poena u odnosu na vrednost iz aprila i iznosio je 104,4 poena. Ova vrednost signalizira oporavak ekonomije nakon talasa pesimizma koji je zabeležen na početku proleća, kada je indeks pao na najniži nivo od avgusta 2023. godine. Oporavak ukazuje na to da su očekivanja u vezi sa ekonomskom situacijom u zemlji počela da se stabilizuju.
Najveći napredak u maju zabeležen je u industriji, čiji je indeks povećan za 1,1 poen u odnosu na april. To odražava poboljšana očekivanja u vezi sa proizvodnjom u narednim mesecima, što je dobar znak za ovu ključnu granu ekonomije. Industrija je često pokretač ekonomskog rasta, te bi ovaj trend mogao doprineti sveukupnom poboljšanju ekonomskih pokazatelja.
S druge strane, u maloprodaji je zabeležen izrazit pesimizam, koji se manifestuje kroz pad indeksa od 1,5 poena. Ovo ukazuje na to da poslovanje u protekla tri meseca nije bilo povoljno kao na početku proleća, a zalihe se gomilaju, što može dovesti do daljih izazova za maloprodajne subjekte. Ovaj pad može biti uzrokovan različitim faktorima, uključujući promene u potrošačkim navikama, inflaciju ili ekonomske nesigurnosti koje utiču na potražnju.
U svetlu ovih informacija, očekuje se da će stopa zapošljavanja u privredi uopšteno usporiti u narednim mesecima. Indeks koji to oslikava pao je za 1,7 poena u odnosu na april, što može ukazivati na to da poslodavci postaju oprezniji u zapošljavanju novih radnika usled neizvesnosti na tržištu. Ova situacija može imati dugoročne posledice po ekonomski rast, jer smanjenje zapošljavanja može uticati na potrošnju i ukupnu ekonomsku aktivnost.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, važno je napomenuti da se trenutna ekonomska situacija u Hrvatskoj oblikuje kroz složene interakcije između različitih sektora. Dok se industrija i građevinarstvo čine optimističnim, maloprodaja se suočava sa izazovima koji mogu otežati oporavak. Ova dinamika može biti odraz šireg ekonomskog okruženja u kojem se Hrvatska nalazi, uključujući globalne ekonomske trendove.
Pored toga, analitičari će pratiti kako će se ovi trendovi razvijati u budućnosti, posebno u svetlu mogućih promena u fiskalnoj i monetarnoj politici koje bi mogle uticati na ekonomsku aktivnost. U narednim mesecima, ključno će biti posmatrati kako će se različiti sektori prilagođavati promenama u potražnji i kako će se nositi sa izazovima koji se javljaju.
U zaključku, iako su naznake o poboljšanju u industriji ohrabrujuće, pesimizam u maloprodaji ukazuje na to da hrvatska ekonomija i dalje mora da se suoči sa brojnim izazovima. Očekivanja u vezi sa zapošljavanjem takođe ukazuju na to da je potrebno biti oprezan kada je reč o budućim ekonomskim projekcijama. U ovom trenutku, ključni zadatak za vladu i privredu biće da pronađu načine za podršku oporavku i održivom rastu u svim sektorima.
