Hrvatski zavod za zapošljavanje (HZZ) nedavno je objavio podatke o nezaposlenosti u zemlji, koji su pokazali da je u decembru 2024. godine registrovano 12.801 novih nezaposlenih osoba. Ovaj broj predstavlja povećanje od 8,5 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, što ukazuje na trend rasta nezaposlenosti u Hrvatskoj. Ove informacije prenosimo prema izveštaju Poslovnog dnevnika.

Od ukupnog broja novoregistrovanih nezaposlenih, 10.418 osoba, što čini 81,4 odsto, prethodno se vodilo kao zaposleni. Ovaj podatak sugeriše da je značajan deo nezaposlenih prešao iz statusa zaposlenosti u nezaposlenost, što može biti zabrinjavajuće za ekonomsku situaciju u zemlji.

U analizi ovih podataka, važno je razmotriti šire ekonomske okolnosti koje bi mogle uticati na tržište rada. Tokom 2024. godine, Hrvatska se suočavala s različitim izazovima, uključujući globalnu ekonomsku nestabilnost, inflaciju, kao i posledice pandemije COVID-19. Ove okolnosti mogu biti ključni faktori koji doprinose porastu nezaposlenosti.

Kada se pogleda struktura nezaposlenih u decembru, primećuje se da su određene grupe bile više pogođene nego druge. Mlađi radnici, posebno oni između 15 i 24 godine, suočavaju se s višim stopama nezaposlenosti. Ova situacija može biti posledica nedostatka radnog iskustva, kao i promena u potražnji za radnom snagom u različitim sektorima.

Takođe, sektor usluga, koji čini značajan deo hrvatske ekonomije, beleži promene u zapošljavanju. Turizam, koji je ključna grana za Hrvatsku, može biti podložan sezonskim fluktuacijama, a smanjenje broja turista tokom zimskih meseci može dodatno uticati na zaposlenost u ovom sektoru.

Hrvatska vlada je prepoznala izazove tržišta rada i preduzela određene mere kako bi se smanjila nezaposlenost. Programi obuke i prekvalifikacije, kao i podsticaji za zapošljavanje, deo su strategije za povećanje zaposlenosti i podršku onima koji su izgubili posao. Međutim, uspeh ovih mera zavisi od njihove implementacije i prilagođavanja potrebama tržišta.

Jedan od aspekata koji se mora uzeti u obzir je i uticaj tehnologije i digitalizacije na tržište rada. S obzirom na to da se mnoge industrije transformišu usled tehnoloških inovacija, postoji potreba za radnicima koji poseduju nove veštine. Ovo može zahtevati značajne promene u obrazovnom sistemu kako bi se osiguralo da mladi ljudi budu spremni za izazove koje donosi moderna ekonomija.

U svetlu ovih informacija, važno je da se nastavi sa istraživanjem uzroka nezaposlenosti i da se razviju dugoročne strategije koje će doprineti održivom zapošljavanju. Takođe, saradnja između vlade, poslodavaca i obrazovnih institucija može igrati ključnu ulogu u rešavanju problema nezaposlenosti i osiguravanju da radna snaga bude spremna za buduće izazove.

U zaključku, podaci o nezaposlenosti u Hrvatskoj ukazuju na hitnu potrebu za akcijom kako bi se smanjila stopa nezaposlenosti i podržali radnici koji su izgubili posao. To zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje obrazovanje, obuku, kao i prilagodbu ekonomskih politika kako bi se osigurao zdraviji i otporniji tržište rada. Samo kroz zajednički napor svih aktera društva može se stvoriti održiviji ekonomski razvoj i bolja budućnost za sve građane.